Od demokratije do ratnih pokliča

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Dok se iz Sarajeva kao odgovor na izjašnjavanje građana o Danu Republike, koje je zakazano za 25. septembar, čuju ratni pokliči i militantne pretnje nestankom Republike Srpske, iz Banjaluke odgovaraju da je tehnički sve spremno za referendum.

Bez obzira na neke zamerke koje se mogu čuti o referendumu u pogledu njegovog tempa i datuma održavanja, sedam dana pre lokalnih izbora, i da je motivisan Dodikovim stranačkim ambicijama, ostaće zabeležena atmosfera i agresivan odgovor Bošnjaka na želju njihovih srpskih sunarodnika da se izjasne o svom prazniku. 

Ako se stave na stranu neke procene da nije mudro organizovati referendum kom se tako otvoreno protivi Zapad, pa bi to mogao biti klizav teren koji može naneti štetu Srpskoj, uočljivo je i to da sama međunarodna zajednica nije uspela naći valjane argumente da Banjaluci ospori namere da organizuje prvi referendum od uspostave demokratskog poretka.

Izuzev što su iz predostrožnosti da se radi o pripremama za nešto ozbiljnije poručivali kako „neće biti novih geografskih karata”. 

Ključna zamerka zapadnih diplomata odnosi se na nepoštovanje odluke Ustavnog suda BiH (koji je osporio 9. januar kao Dan Republike i izdao privremenu meru zabrane sprovođenja referenduma), ali je uprkos desetinama odluka tog suda koje nisu sprovedene, teško ne čuti i ne uvažiti i argumentaciju Banjaluke, iz koje ponavljaju da je referendum jedan od koraka u sprovođenju te sudske odluke.

To u praksi znači da će po održanom referendumu biti zakazana sednica Skupštine RS, verovatno već 11. oktobra, na kojoj će primedba Ustavnog suda BiH (da se u proslavi 9. januara ne pronalaze svi narodi) biti uvažena i zakonski izmenjena skupa sa voljom građana iskazanoj na referendumu.

U prilog tome ide i zahtev Skupštine RS upućen Vladi RS, od koje traže da u skupštinsku proceduru uputi izmene i dopune Zakona o praznicima RS, što je zatraženo u sklopu razmatranja poslednjih odluka Ustavnog suda. „Kolegijum Skupštine RS konstatuje da je u toku postupak sprovođenja odluke Ustavnog suda o 9. januaru”, kaže Nedeljko Čubrilović, predsednik Skupštine RS.

Ono što posebno iritira pristalice referenduma, ali nesporno i same građane u Srpskoj, jeste zamena teza, budući da i sama međunarodna zajednica priznaje da „referendum iz domena praznika može potpadati pod nadležnost jednog od entiteta”, ali se u nekoliko meseci histerije niko od zapadnih diplomata koji osuđuju sprovođenje referenduma nije dotakao korena koji su sve prouzrokovali – želje Bakira Izetbegovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, da jednom narodu i entitetu ospori važan nacionalni praznik, što u RS vide kao nastavak ratne politike. 

Stoga je u sveopštoj histeriji izostala i adekvatna reakcija međunarodnih predstavnika u BiH na izjavu ratnog generala muslimanske vojske Sefera Halilovića, koji po nekima važi za Izetbegovićevog nezvaničnog portparola, koji je iznuđeni referendum organizovan kao reakciju vlasti u Banjaluci na poteze Sarajeva, nazvao antidejtonskim potezom zbog kog bi RS mogla biti vojno poražena za 15 dana.

Iako su zbog načina odlučivanja i preglasavanja srpski političari nezadovoljni radom Ustavnog suda BiH, za koji veruju da ima nameru da preuzme ulogu visokog predstavnika u pisanju Ustava BiH, on ipak jeste dejtonska institucija, za razliku od ostatka pravosuđa na nivou BiH (Suda i Tužilaštva BiH), čijom odmazdom Bošnjaci prete vinovnicima referenduma.

Stoga iz Vlade RS saopštavaju da Ustavni sud BiH nastavlja obrazac delovanja kao instrument SDA i visokog predstavnika i napominju da je i američka nevladina organizacija Fridom haus nedavno objavila da je odluka suda o Danu Republike iz 2015. „primer politizacije pravosuđa”.

Radio Slobodna Evropa u tekstu „Ko se boji Halilovića još” navodi da u BiH niko ne pridaje preveliku važnost Halilovićevim izjavama koji je odavno na marginama političke scene, ali suprotno tome Dodik otkriva kako je i međunarodna zajednica upoznata o svim tim stvarima, jer je „Izetbegović pre dva meseca upoznao zapadne ambasadore o naoružavanju Bošnjaka i proceni naoružanja u Srpskoj”.

„To govori o tome da Halilovićeva izjava nije nimalo slučajna i da je ona deo njihovog opšteg pristupa. Znamo da se o onom što nam je rekao Halilović govori u bošnjačkom političkom vrhu. Postoji kao njihova opcija i želja da na takav način isteraju Srbe iz BiH. Ali to nije način i Srpska to ne preferira. Njene sve opcije su političke, bez ijedne ratne, a Bošnjaci na taj način ne mogu ništa da urade i grdno se varaju ako misle da Srpska nije spremna i sposobna da se brani”, kaže Dodik i upozorava da bi u slučaju takvih akcija to samo ubrzalo put Srpske ka samostalnosti jer bi bilo kakvi pokušaji te vrste definitivno izbacili RS iz BiH. On podvlači da Srpska ne preduzima nikakve nasilne akcije niti se priprema za rat i dodaje: „Referendum će proteći u miru, neće biti nikakvih sukoba.”