Globalno tumbanje

Pre mesec dana na ovim stranicama pokušao sam da ukažem na veoma opasnu i turbulentnu globalnu i regionalnu situaciju, iz čega se logički nameće da pitanje odbrane, obnove naoružanja i obuke građanstva mora u predstojećem periodu da zauzme mesto suštinskog prioriteta.

Zadatak domaće nauke o međunarodnim odnosima i evropskim studijama danas je pre svega da precizno i detaljno uhvati ove međunarodne trendove i pokaže prostor za usmeravanje politike.

Kod nas se, nažalost, formiralo mišljenje da evropske studije treba da služe isključivo promovisanju „evropske ideje” i stvaranju lažne slike o privlačnosti EU. Situacija je, međutim, potpuno drugačija i realne evropske studije danas pre svega treba da pokažu dubinu krize evropskog projekta, širinu problema s kojima se EU suočava i moguće pravce rešenja ili produbljivanja ove krize.

Natali Toči, koordinator izrade nove Globalne strategije Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, pre nekoliko meseci u Beogradu je jasno istakla da su se vremena promenila od 2003, kad je rađena prethodna strategija.

Daleko smo od tog optimizma i euforije, suočeni s izazovima različitog tipa u okruženju koje je sve samo ne stabilno i prosperitetno.

Nedavno završeni samit Evropskog saveta u Bratislavi pokazao je svu širinu i dubinu krize EU danas. Skup koji je trebalo da pokaže jedinstvo evropskog fronta u borbi za očuvanje snage evropskog projekta završio se debaklom.

Italijanski premijer Mateo Renci, suočen s ozbiljnim problemima kod kuće pred najavljeni referendum o reformi Senata i uprave u Italiji, odbio je da se na kraju pojavi pred novinarima zajedno s Merkelovom i Olandom.

Sukobi su se ocrtavali na nekoliko osnovnih polja. Zemlje višegradske grupe, predvođene Orbanom i Beatom Šildo, kao nosiocima šire evropske pobune protiv dosadašnjih evrovrednosti, brutalno su kritikovale imigrantsku politiku otvorenih vrata, odbile bilo kakve kvote, ali i zatražile da se ovo pitanje, uz još neke važne sektore, potpuno vrati na nivo pojedinačnih država.

Merkelova, međutim, prilično tvrdoglavo nastavlja da brani ovu politiku, uprkos porazima koje zbog toga trpi u domaćoj areni.

Drugi front otvorili su lideri mediteranskog bloka, napadajući severnjačku politiku štednje. Uprkos tome što je Merkelova dozvolila da Evropska centralna banka upumpa hiljadu milijardi u evropski ekonomski i finansijski sistem, lideri Grčke, Francuske, Italije... nezadovoljni su i smatraju da ovaj trend treba nastaviti, i to tako da Nemačka preuzme veći teret.

Treći nivo sukoba bio je oko zajedničke odbrambene politike. Predsednik Komisije Junker obnovio je priču o izgradnji evropske vojske, dok je francuski predsednik Oland izašao s predlogom o osnivanju Evropskog vojnog štaba, što su do sada Britanci blokirali.

Ovo je, opet, naišlo na otpor Poljaka, koji svoju bezbednost vide pod okriljem NATO-a. Britanci, zanimljivo je, nisu ni pozvani na skup, zbog rezultata „bregzita”, iako i dalje zvanično nisu pokrenuli proces izlaska. U njihovom odsustvu Poljska se nameće kao najvažniji zastupnik atlantističke vizije evropskog projekta.

Nakon svega, nije ni čudo što se danas govori o egzistencijalnoj krizi Unije i što se na sto uveliko vraćaju potpuno suprotstavljene ideje o njenoj transformaciji. Pitanje proširenja ostalo je na nivou neobavezujućeg folklora.

Sve se ovo još dodatno komplikuje ako proširimo rakurs.

Danas je već jasno da „bregzit” nije slučajnost, već osmišljena, planirana i konačno realizovana odluka značajnog dela britanske elite, kome, izgleda, pripada i kraljica. Reč je o revolucionarnoj odluci koja je promenila osnovu britanske politike, važeće u poslednjih pedeset i pet godina, još od prvog podnošenja kandidature za članstvo u EEZ.

Sve je više moguć i drugi scenario, koji je do pre pola godine bio nezamisliv.

Incident na komemoraciji 11. septembra pokazao je opravdanost spekulacija o ozbiljnoj bolesti Hilari Klinton. Uz bledu i neubedljivu kampanju, njenu omraženost u velikom delu populacije koja ne želi treći Klintonov mandat, i opšte nezadovoljstvo vaspovaca, Tramp počinje da se uspinje u anketama. Dva meseca pre izbora, svet prvi put počinje da razmišlja o tome kako će globalna politika izgledati s Donaldom Trampom na čelu najjače vojske na svetu.

Ovome bismo mogli da dodamo suštinske promene koje svetu donosi Kina s politikom obnovljenog puta svile i dubinskom ofanzivnom reformom svoje narodne armije, o čemu je nedavno sjajno predavanje održao Jovan Čavoški.

Velika delegacija iz japanskog Univerziteta Došiša, koja je bila u gostima Institutu za međunarodnu politiku i privredu, upoznala nas je i s njihovim najavljenim promenama ustava, gde bi prvi put posle Drugog svetskog rata car ponovo mogao da dobije izvršna ovlašćenja, a japanska vojska dozvolu za angažovanje van svojih granica.

Prisustvujemo, dakle, početku ozbiljnih globalnih promena i nove nesigurnosti, što znači povećanje bezbednosnih izazova i za našu državu.

Naučni savetnik, Institut za evropske studije