Bajden: EU jedva čeka da ukine sankcije Rusiji

Posle pritiska najuticajnijih članica Evropske unije da Kijev počne da radi na ispunjavanju tačaka sporazuma iz Minska, jer će u suprotnom početi da ukidaju sankcije Rusiji, Ukrajina nije mogla da dobije jasniju poruku da je potrošeno strpljenje svih onih koji su ih podržavali od protesta koji su se pretvorili u svrgavanje vlasti i građanskog rata. Naime, američki potpredsednik Džozef Bajden je upozorio Ukrajinu da je potrebno da ispuni svoja obećanja u vezi sa ekonomskim i političkim reformama ili će se suočiti sa rizikom da EU odustane od sankcija Rusiji.

„Ako Ukrajinci daju povod EU, znamo da ima najmanje pet zemalja koje će odmah reći: ’Mi prekidamo sankcije Moskvi’”, rekao je Bajden na sednici Saveta za međunarodne odnose u Njujorku. Ovakav njegov komentar je usledio dan pošto se sastao sa ukrajinski predsednikom Petrom Porošenkom u Ujedinjenim nacijama, urgirajući za reforme u oblasti ukrajinske energetike i pravosuđa kako bi bili ispunjeni uslovi za obezbeđenje kreditne garancije SAD za treću tranšu kredita od milijardu dolara. Bela kuća je posle Bajdenovog sastanka sa Porošenkom objavila da su SAD spremne da daju kreditne garancije na iznos od milijardu dolara kako bi se popunio deficit u ukrajinskom budžetu. Kako je javio Rojters, u zamenu za finansijsku podršku SAD i drugih zapadnih saveznika, Ukrajina je obećala reforme, ali napredak nije onakav kakav se očekivao.

Da je strpljenje SAD prema Ukrajini na ivici, videlo se i po izboru reči i tonu kojim je američki potpredsednik govorio u Njujorku. Bajden je rekao da je provodio dva do tri sata nedeljno na telefonu sa ukrajinskim liderima od početka krize, pozivajući ih da istraju sa reformama, dok je istovremeno pritiskao Nemačku, Francusku i Italiju da se čvrsto drže sankcija.

„Postoji dominantno mišljenje u Evropi koje glasi ovako: ‘Hej, pre nego što je postao predsednik, svakako su pripadali Rusiji. Bili su marionete. Kakve veze ima? U čemu je, dođavola, razlika? Zašto nas uključujete u ove sankcije?’”, slikovito je Bajden opisao stav evropskih kolega. Tokom posete Ukrajini nemački i francuski ministri spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer i Žan-Mark Ero prošle nedelje su konstatovali da je potrebno da Kijev ispuni nekoliko političkih uslova iz sporazuma kako bi pregovori o Ukrajini mogli da se nastave u „normandijskom formatu”. Preduslov je osiguranje bezbednosti, usvajanje zakona o izborima u Donbasu i zakona o specijalnom statusu ovog regiona, što je, po planu sporazuma, Kijev trebalo da učini do kraja prošle godine. Predsednik Rusije Vladimir Putin je, posle pokušaja diverzije na Krimu, odbio da učestvuje u ovom formatu pregovora o Ukrajini, koji Nemačka i Francuska pokušavaju da obnove.

Negodovanju evropskih državnih funkcionera i privrednika u državama koje imaju štete od sankcija uvedenih Rusiji (Nemačka, Francuska, Italija, Slovačka, Mađarska) pre neki dan se pridružio i Kipar.

Imajući u vidu krizu poverenja u Evropi izazvanu referendumskom odlukom Velike Britanije da napusti EU i sirijsku migrantsku krizu, Bajden je upozorio Porošenka da „obezbedi da za nepoštovanje sporazuma iz Minska ne bude okrivljena Ukrajina”.

„Ja sam čuvao leđa Ukrajincima, koji su zatekli potpuno korumpiran sistem kada su došli na vlast, praveći slučaj od toga. Morate da razumete: svi su skloni da krive žrtvu, bolje se uspravite i krenite napred najbolje što možete”, poručio je Bajden na međunarodnom skupu.

Gotovo istovremeno „Evroaktiv”, medijska mreža koja se bavi politikom EU, objavila je razgovor sa potpredsednicom ukrajinske vlade zaduženom za odnose sa EU Ivanom Klimpuš Cincadze, koja je naglasila da je za Ukrajinu veoma važno da „EU ostane ujedinjena protiv ruske agresije”. Novinar je konstatovao da njegova sagovornica na toj funkciji ima težak zadatak – da u „zemlji ogrezloj u vojni sukob i na vrhuncu najgore ekonomske krize u svojoj istoriji”, poboljša odnose sa EU i SAD.

Na primedbe da je tempo reformi spor, da je uporna korupcija uzdrmala poverenje Evrope u Kijev kao pouzdanog saveznika, te da u Francuskoj i Nemačkoj postoji rastuća nervoza zbog ekonomskih sankcija protiv Rusije kao znaka podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine, Klimpuš Cincadze je priznala novinaru francuske redakcije „Evroaktiva” da je „naišla na dosta otpora u državnim strukturama”. Međutim, ekonomski pad zemlje je vezala za porast populizma u Evropi i „bregzit”, ne oklevajući, kako je napisao novinar, da „krivicu izruči pred vrata Evrope”.

Ovaj portal je konstatovao da je frustracija EU i Ukrajine očigledno obostrana, ali je ukrajinska ministarka ostala pri stavu da je Zapad obavezan da osigura poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta zemalja. „Ne volim da čujem komentare nekih evropskih zemalja koje sukob na istoku zemlje dele na dva ravnopravna tabora, što ukazuje da su jednako odgovorni. Postoji samo jedan napadač, a Ukrajina je žrtva”, rekla je ona.

Njene reči su očigledan pokazatelj da za dve i po godine Ukrajina nije mnogo toga uradila, ali sudeći prema odluci američkog Kongresa, koji je u sredu podržao zakon o slanju ubojitog oružja Ukrajini – nije ni morala. Zakon, koji je izglasan jednoglasno, podržaće borbu Kijeva protiv Donbasa i Rusije. Do sada je američka vojna pomoć bila ograničena na vojnu opremu i neubojita sredstva. Zakon koji ide u Senat na razmatranje, kako je navela Slobodna Evropa, takođe ima cilj povećanje sredstava za borbu protiv ruske propagande.