Pesma sa predgrađa

Pričekaće on u starom zidu pesmu popca sa predgrađa

Procvetaće drvoredi i zanjihaće se granje,

Na mesečini ogrejaće ruke male

A srce na klavijaturi noćne sanje,

Drug moj mili, što izdiše u portalu katedrale.

Neće on umreti (O taj život nad čašom vode i korom hleba!)

Neće umreti!...

Vatra je od meteora preko rascvetalog neba

I dim će bol i život preko snežnih krovova odneti.

O treba da se strada, da se strada i mnogo voli,

Danas kad me zalutao njegov korak, kao izgubljena mladost i ljubav,

Do krvi boli!

O treba da se prašta i sanjom život da se hrani!

Tu, gde trotoarom prolaze moćni i bogati

Neka nas uspavljuju rodne breze, omorike i jablani...

...Pričekaće popca sa predgrađa

I na mesečini ogrejaće ruke male

Drug moj mili, što izdiše danas u portalu katedrale!...

(Politika, 6. januara 1930. godine)