Surdulički Tramp protiv nesuđene ministarke

„Kocka je bačena! U političkom smislu (Novica) Tončev je prešao Rubikon”, poručila je Dijana Vukomanović partijskom kolegi, koji je uzvratio da je „ona na toj funkciji samo zahvaljujući Ivici Dačiću” i da su „njena snaga Dačićeva leđa, a ne članstvo i lokalni odbori SPS-a”.

Oštar okršaj Vukomanovićeve i Tončeva, na „Tviteru” i u medijima, koji traje danima, u javnosti ostavlja utisak da se u SPS-u nešto ozbiljno kuva. I to u trenutku dok je lider partije Ivica Dačić bio na službenom putu na zasedanju Generalne skupštine UN, a prethodno i na Samitu nesvrstanih.

Da li je posredi to što je „surdulički Tramp” Tončev nezadovoljan jer je ostao bez potpredsedničkog mesta, ili raskol uticajnog lokalnog socijaliste i predstavnice centrale, ili menadžera sa terena s visokoobrazovanim mlađim kadrovima u Beogradu? Sudeći po sadržaju ove žučne rasprave, sve opcije mogle bi da budu u igri.

„Novica Tončev nikako da preboli što sam pred Kongres SPS-a 2014. ja dobila podršku 130 lokalnih odbora, a on 85. Moja poruka njemu u skladu je s igrom koju igra, a ne pobeđuje: čoveče, ne ljuti se”, prokomentarisala je Vukomanovićeva za „Politiku”, a na svom tviter nalogu postavila je i sliku ove društvene igre.

Tončev je odgovorio da se stranačka koleginica „poziva na fiktivnu podršku, koju je dobila od 130 lokalnih odbora po telefonskom nalogu iz vrha SPS-a, a ne zna ni gde je sedište tih odbora”.

„Nju uopšte nije sramota što je na svom biračkom mestu u Novom Beogradu osvojila svega 2,5 odsto, odnosno 55 glasova od 2.500 upisanih birača. To znači da ne bi prošla izbor ni za predsednicu mesne zajednice, a imala je ambiciju da bude ministar”, naglasio je Tončev za naš list.

Komentarišući za „Politiku” ove nesuglasice, direktor agencije „Pragma” i analitičar Cvijetin Milivojević ističe da je Dačić, otkad je zaokružio vlast u stranci, instalirao na najviše funkcije ljude koji do juče nisu ni bili članovi SPS-a ili su se malo videli.

„Primeri su Dijana Vukomanović i Predrag Marković. S druge strane, ljudi poput braće Tončev na jugu održavali su stranku u životu u najtežem periodu, dok je živela od glasova u ruralnim područjima. Ni danas u Medveđi, Trgovištu, ili Crnoj Travi ljudi neće podržati SPS zbog istoričara Predraga Markovića. A kad u Surdulici poveruju da im grad živi i vide, na primer, superligaša u fudbalu na stadionu s reflektorima, glasaće za SPS, uvereni da je jedan socijalista zaslužan”, objašnjava Milivojević.

Diskutujući ko je doneo veću podršku, Vukomanovićeva je poručila i „da bi samozvani ’dr’ Novica Tončev” mogao da se „pohvali da je na izborima 2016. ’uspeo’ da izgubi skoro 500 glasova u Surdulici, što je pad od osam odsto”.

„Ili da je 5.936 glasova Surdulice doprinos ukupnom rezultatu SPS-a na parlamentarnim izborima od svega 1,4 odsto”, navela je ona.

Tončev je uzvratio da je rezultat ostvario „u najtežim mogućim uslovima”, bez medijske, političke i logističke podrške centrale.

„To je i dalje najbolji lokalni rezultat SPS-a u Srbiji. Ja sam treći put uzastopno obnovio vlast u Surdulici, a drugarica Vukomanović je treći put ostala kratkih rukava za ministarsku funkciju”, ocenjuje Tončev.

Dijana Vukomanović uzvratila je da nije „samo reč o njegovoj ambiciji da postane potpredsednik partije više od šest godina”, već i da upakuje „privatno-poslovne i opštinske probleme u partijsku zastavu”.

Tončev je ocenio i da je „drugarica Vukomanović prototip pogrešne kadrovske politike SPS-a”, da „zbog frustracija i tinejdžerskog ponašanja nema autoritet kao predsednica IO” i da se „žrtvuju časni ljudi i odbori SPS-a za šačicu vlasti u Beogradu”, a to čine „politički kalkulanti poput Vukomanovićeve”.

Cvijetin Milivojević, na pitanje kakve bi posledice ovakve reči mogle da ostave, odgovara da su socijalisti posle izbora 2016. u težoj situaciji jer sad nisu oni postavljali uslove oko vlasti, već SNS.

„SPS je 2008, uprkos volji većine njegovih birača, ’preplivao’ u vlast sa DS-om. A 2012. Dačić je učinio isti zaokret kad je pozvao da se glasa za Tadića na predsedničkim izborima, pa ušao u koaliciju s Vučićem i Nikolićem. Mnogo je tih šokova, ali su oni nekad podizali cenu SPS-u. A danas je u stranci više gladnih usta za ’izbornim kolačem’. Mnogi su nezadovoljni, i misle da ih je Dačić na neki način ’izdao’. Tu možda ima i trzavica koje nisu vidljive u javnosti”, kaže Milivojević.

On, međutim, dodaje da je, „ako može da se govori o političkoj manipulaciji kao veštini, Dačić tu nesporno jedan od lidera”, pa bi po povratku iz Njujorka i ovog puta mogao uspešno da utiša razmirice.

„On je saradnike već smirio kad ih je posle poslednjih izbora pitao: ’A šta biste vi da mi ostanemo bez vlasti?’ Shvatili su Dačićevu poruku da ne bi dobili ni ovo što imaju bez njega”, zaključuje Milivojević.