Izlazak iz obruča

Dragan Đilas će se kroz tri meseca povući s mesta predsednika Košarkaškog saveza Srbije (KSS), neposredno posle najvećih uspeha srpske košarke, jer su na Olimpijskim igrama u Riju osvojene dve medalje: muškarci su osvojili srebrnu, a žene bronzanu. Kad bi se ovakav skor preveo na politički jezik, to bi bilo otprilike kao kad bi premijer napustio svoje mesto u momentu najvećeg blagostanja u zemlji i nepodeljene podrške građana.

Priča se da predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, ne tako davno njegov zakleti neprijatelj, sad ima ozbiljne planove za njega i da je odlazak iz košarkaške fotelje u vezi s tim. Ako bi se to obistinilo, time bi mu priznao da je dobar menadžer i da sve ono što mu je svojevremeno stavljao na teret dok su se kao politički rivali razračunavali (kad je Đilas bio drugi čovek DS-a i gradonačelnik Beograda), nije mislio ozbiljno (da je umešan u kriminal, korupciju, lopovluk...).

Neće se dugo čekati da se sazna zbog čega Đilas posle pet i po godina odlazi iz košarke, ali čime god se bavio, rezultate u „igri pod obručima” niko neće moći da mu izbriše. Na čelo KSS-a došao je dok je bio gradonačelnik Beograda (sad se šuška da bi „preko košarke” mogao da se vrati upravo na tu funkciju), u aprilu 2011, na predlog počasnog generalnog sekretara Fibe Bore Stankovića. Nije mu dugo trebalo da vrati nasleđeni dug (oko milion evra), međutim, problemi su nastali kad je počeo da posrće na političkoj sceni. Javna preduzeća su u jednom trenutku „zamrzla” svoje odnose sa Savezom i nije bilo teško zaključiti da je to, u stvari, bilo „disciplinovanje Đilasa” i pokušaj da se otera iz poslednjeg „bunkera”, u Sazonovoj 83.

Njegov opstanak na čelu KSS-a u takvim okolnostima nije bio moguć bez Vučićevog blagoslova. Posle jednog razgovora s njim dobio je podršku da nastavi košarkaške aktivnosti, stigla je i velika potpora države, što su pratili odlični rezultati na terenu. Obe seniorske selekcije u poslednje tri godine osvojile su po dve medalje, košarkaši dve srebrne (SP u Španiji 2014, OI u Riju 2016), a košarkašice zlatnu (EP 2015) i bronzanu (OI 2016).

Rođen je 22. februara 1967. u Beogradu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu i stekao zvanje avio-inženjera. Na počecima Radija B92 radio je kao novinar. Zatim je gradio karijeru na polju marketinga, gde je za dve decenije postao jedan od najvećih „igrača” u regionu. Na poziv Borisa Tadića ušao je u političke vode, 2004. godine, kao član Demokratske stranke, na čije je čelo došao krajem 2012, a iz nje se ispisao pre tri meseca.

Ima četvoro dece iz dva braka: prvog s Milicom Delević (dve ćerke), nekadašnjom direktorkom Kancelarije za evropske integracije, i drugog s Ivom (dva sina). Poslednjih godina u vezi je s najboljom košarkašicom Evrope Anom Dabović, koja je, kako ga neki peckaju, bila „ključ” preporoda ženske srpske košarke.