Male šanse protivnika „države koja njuška"

Švajcarci, nekrunisani svetski prvaci u održavanju referenduma, i danas glasaju. Na dnevnom redu su izjašnjavanja građana o tri teme: „zelenoj privredi”, novom zakonu o radu obaveštajnih službi i povećanju starosne penzije.

Izlazak na referendum u Švajcarskoj je gotovo svakodnevica. U ovoj zemlji kantona referendumi su dozvoljeni sa sva tri nivoa vlasti: saveznom, regionalnom i lokalnom. Upravo zbog toga, gotovo da više i nije vest da su Švajcarci opet imali referendum da bi se izjasnili o nekoj inicijativi.

Od 1848. godine u Švajcarskoj je održano oko 300 referenduma na saveznom nivou. „Najbogatija” decenija po broju izlazaka na glasačka mesta bila je između 1991. i 2000. godine. U tom periodu održano je čak 105 referenduma.

Švajcarski analitičari s razlogom tvrde da je ova država neprikosnoveni planetarni lider po broju referenduma. U jednom istraživanju objavljenom pre nekoliko godina u Bernu stoji podatak da se polovina svih referenduma koji se godišnje zabeleže u svetu održi upravo u Švajcarskoj.

Švajcarci danas glasaju o tri zanimljive teme. Mediji procenjuju da možda najmanje šanse da od glasača dobije zeleno svetlo ima inicijativa o „zelenoj privredi”. Reč je o predlogu da se do sredine veka drastično smanji eksploatacija prirodnih bogatstava, ali i vode, vazduha i zemljišta.

Cilj je da se do 2050. godine smanji takozvani „ekološki otisak” sa tri planete na jednu planetu. Šta to znači? Trenutno čovečanstvo bespoštedno „pljačka” Zemlju, pa stručnjaci upozoravaju da bi za očuvanje sadašnjeg tempa razvoja bilo potrebno prirodno bogatstvo čak tri takve planete. Zbog toga su švajcarski Zeleni predložili da se zakonom i propisima drastično ograniči trošenje planetarnog prirodnog bogatstva.

Vlasti u Bernu smatraju da je inicijativa o jednom „ekološkom otisku” neostvariva, zbog čega su i uskratili svoju podršku predlogu Zelenih. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da će ubedljiva većina birača reći ne ovom predlogu.

Ni druga tema o kojoj se danas glasa u Švajcarskoj nema izgledniju šansu da dobije prostu većinu birača koji će glasati. Reč je o predlogu da u Švajcarskoj linearno bude povećana – za 10 odsto – starosna penzija. Ideja je lansirana 2013. godine i predviđa da od 2018. godine minimalna penzija za jednu osobu iznosi 1.292 franka, a maksimalna 2.585 franaka. Maksimalna penzija za bračni par iznosila bi 3.877 franaka.

Protivnici predloga tvrde da je takvo povećanje nemoguće, jer bi penzioni fond od 2018. bio dodatno opterećen sa četiri milijarde franaka. Vlada i protivnici paušalnog povećanja penzija predlažu temeljnu reformu penzionog sistema i njegovo dovođenje na održiv nivo. Procene kažu da povećanje penzija na nedeljnom referendumu neće proći.

Treći referendum posvećen je novom zakonu o obaveštajnim službama. Švajcarska vlada procenila je da su sadašnji propisi koji regulišu rad dve domaće obaveštajne službe – usvojeni pre 15 godina – zastareli. Zbog toga je predložen novi zakon, koji je dobio ubedljivu podršku u parlamentu.

Inicijativu za održavanje referenduma na kojem bi novi zakon bio odbačen pokrenulo je udruženje simpatičnog imena „Savez protiv države koja njuška”, a podržali su je Zeleni, Piratska partija, neke sindikalne organizacije, udruženja građana... Poslednje ankete pokazuju da su njihove šanse minimalne i da će Švajcarci ubuduće živeti pod mnogo budnijim okom „velikog brata”.