Porezi pune državnu kasu

Rezultati fiskalne konsolidacije u prošloj, a naročito ovoj godini, raspršili su sve sumnje dela stručne i šire javnosti da preduzete mere neće smanjiti opasnu neravnotežu između državnih prihoda i rashoda. Budžetski deficit od 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (iz 2014. godine), biće sveden na dva procenta ove godine, što je dvostruko više od obećanih 4,1 odsto. Podsećanja radi, Srbija je pre dve godine imala najveći fiskalni deficit u Evropi, a u ovoj će manjak u državnoj kasi biti na nivou proseka zemalja članica Evropske unije. Država više ne srlja ka provaliji bankrota. Već u 2016. biće zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP. Istovremeno, privreda se oporavlja, a u ovoj godini će dostići solidnu stopu rasta od oko tri procenta.

Ko je sve doprineo da srpske javne finansije krenu putem ozdravljenja?

Nema sumnje da je smanjenje nekih plata u državnim službama i preduzećima i penzija najviše doprinelo uravnoteženju srpskih finansija. Međutim, ekonomisti, autori časopisa „Kvartalni monitor” Fonda za razvoj ekonomske nauke, ukazuju na još jednu poželjnu pojavu – doprinos poboljšane naplate poreza postaje sve značajniji.

U periodu januar-jul 2016, prihodi od PDV su veći za 11 odsto nego u istom periodu prošle godine, od akciza za 21, poreza na dobit za 17,4, poreza na dohodak 4,9, a doprinosi za 2,6 odsto.

– Poreski prihodi u prošloj godini realno su stagnirali, dok će u ovoj godini biti realno veći za oko sedam odsto, što je znatno više od očekivanog rasta BDP od tri odsto – kaže Milojko Arsić, urednik ovog „posmatrača” dešavanja u srpskoj ekonomiji.

Rast poreskih prihoda, iznad rasta poreskih osnovica, manjim delom može se objasniti povećanjem poreskih stopa i uvođenja akciza na struju. Izrazito najveći doprinos došao je od suzbijanja sive ekonomije. Procenjuje se da su po osnovu suzbijanja sive ekonomije poreski prihodi u prošloj godini povećani za 0,5 odsto BDP, a da su po tom osnovu u ovoj godini povećani za više od jednog procenta, što premašuje 300 miliona evra.

Posle višedecenijskog vapaja privrednika da država konačno stane na put radu, proizvodnji i prodaji „na crno”, Arsić smatra da je siva ekonomija u Srbiji sada „na istorijski najnižem nivou”. Ipak, napominje da još nije dostignut stepen naplate poreza koji je postojao u 2012. godini.

– Od kraja 2012. do sredine 2014. došlo je do značajnog rasta sive ekonomije, što je jedan od uzroka povećanja fiskalnog deficita u tom periodu – objašnjava Arsić. – Do tog rasta sive ekonomije nije došlo zbog povećanja poreskih stopa, jer naplata poreza već dve godine raste iako su poreske stope ostale iste. Rast sive ekonomije ne može se objasniti ni lošim stanjem u privredi, jer je rast naplate poreza počeo sredinom 2014., neposredno nakon poplava, kada je Srbija bila u recesiji.

Ilustracija Novica Kocić

Bez okolišenja, kao najverovatnijeg krivca za rast sive ekonomije od kraja 2012. do sredine 2014. godine Arsić vidi u smanjenju efikasnosti rada Poreske uprave. Inače, upućeni tvrde da je ova najvažnija državna služba, temelj svake države, odavno zapuštena i da od „srpske oktobarske revolucije” gotovo ništa nije učinjeno da se učini efikasnijom.

– U te dve godine došlo je do smene iskusnih kadrova i postavljanja novih, bez dovoljno znanja – kaže Arsić. – Veći broj rukovodećih pozicija ostao je upražnjen u dužem periodu, jer su stari rukovodioci smenjeni, a novi ih nisu zamenili, što je dovelo do usporavanja i blokade odlučivanja. Osim toga, rukovodioci i poreski inspektori su osluškivali izjave predstavnika vlade i rukovodstva Poreske uprave u kojima im je poručivano da treba da se oslone na dobrovoljno plaćanje poreza, čekaju uvođenje modernih fiskalnih kasa, umesto da primene zakonske mere za naplatu poreza.

Od sredine 2014. stanje je počelo da se popravlja. Otklanjaju se neki od uzroka najkrupnijih poremećaja u radu Poreske uprave – rešeni su neki kadrovski problemi, pooštrena je kaznena politika, odlučnije se primenjuju propisi o prinudnoj naplati, povećan je broj inspektora koji učestvuje u terenskoj kontroli i pojednostavljene su neke poreske procedure.

– Rast fiskalnog deficita i opasnost od dužničke krize podstakli su vladu da primeni oštre mere štednje, ali i da unapredi rad Poreske uprave – kaže Arsić. – Mada je Poreska uprava u Srbiji još daleko od dobro organizovanih, kakve postoje u razvijenim zemljama, bila je dovoljna primena nekih parcijalnih mera da se naplata poreza značajno poboljša. Rezultati bi bili još bolji da su primenjene sistemske mere, poput unapređenja selekcije kadrova, uspostavljanja moderne organizacione strukture, dodatnog pojednostavljenja poreskih procedura, bolje obučenosti zaposlenih, efikasnije antikorupcijske politike – bolje saradnje sa drugim državnim organima.

Na reformi Poreske uprave se upravo radi, kazala je njena direktorka Dragana Marković na nedavnoj konferenciji Američke privredne komore posvećenoj unapređenju uslova poslovanja. Zamolila je za malo strpljenja jer je to proces, i promena ne može da se primeti preko noći. Obećala je da će rezultati biti vidljivi već u narednoj godini. Najavila je da će do sredine naredne nedelje biti raspisan konkurs za prijem 100 novih inspektora u toj državnoj službi, jer je prosečna starost zaposlenih oko 56 godina.

Pouka od urušavanja Poreske uprave

Iskustvo sa urušavanjem Poreske uprave, a potom i sa njenim oporavkom, može da posluži da se izvuku opštije pouke o privrednom i političkom sistemu u Srbiji, uočava Arsić.

– Ovo iskustvo pokazuje koliko su institucije u Srbiji slabe, kako lako odustaju od primene zakona, koliko se neodgovorno vodi kadrovska politika u njima, kao i koliko su snažni neformalni nezakoniti uticaji na njihov rad. Slične pojave su prisutne i u drugim institucijama, kao što je pravosuđe, državna administracija, organi lokalne samouprave, ali su posledice tamo manje nego u slučaju Poreske uprave.