Pacijentovo je pravo da bude ljut na lekare

Ni sa jednom inostranom farmaceutskom kompanijom koja proizvodi inovativne lekove još nije potpisan poseban ugovor koji bi omogućio da najmodernije terapije budu dostupne obolelima u Srbiji. Takođe, podneto je više od 100 zahteva za stavljanje inovativnih medikamenata na liste lekova koji se izdaju na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, ali koji će lekovi i za koje bolesti imati prioritet – još nije određeno. Taj posao čeka stručnu komisiju, koju je Vlada Srbije formirala pre dve nedelje.

Ovi podaci saopšteni su na juče održanoj tribini o pravima pacijenata, na kojoj je zaključeno da je jedno od osnovnih prava i dobijanje najefikasnije terapije. Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar je 20. septembra najavio da će do kraja godine na pozitivnu listu biti uvršteni i inovativni lekovi, pa su mnogi od na tribini prisutnih predstavnika udruženja pacijenata postavili pitanje koliko je ovakvo obećanje realno.

– Ubeđena sam da će obećano zaista će biti realizovano – kategorično je poručila prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja i učesnica jučerašnje tribine. Ona je rekla da smo kao država „zapeli u papirologiji, ali da će do kraja godine naši pacijenti dobiti inovativne lekove, bilo kroz kliničke studije, bilo na neki drugi način, što ostaje da se precizira.

Dr Bojan Trkulja, direktor društva „Inovija” koje okuplja 16 inovativnih kompanija koje posluju u Srbiji, poručio je da nije sporno da su farmaceutske kuće spremne da ponude značajne popuste u ceni lekova radi njihovog ulaska na pozitivnu listu, ali da država niti je napravila spisak lekova koji bi se našli u posebnom ugovoru, niti je ponuđeno fer rešenje koje bi zadovoljilo interese obe strane.

– Posebni ugovori ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji nisu jedini način na koji ovi medikamenti postaju dostupni. Sredstva za nabavku inovativnih lekova su predviđena u budžetu RFZO za 2016. godinu. Izgubljeno je mnogo vremena, a ono je za neke pacijente najvažnije. To je glavni razlog zašto treba što pre da razjasnimo sva ova pitanja – rekao je dr Trkulja.

Davor Duboka, izvršni direktor Nacionalnog organizacije za retke bolesti Srbije, kazao je da se radi ostvarivanja prava pacijenata sa institucijama i nadležnima može graditi put poverenja ili straha i da su se u ovom udruženju odlučili za prvi put. Rezultat toga su mali pomaci: iz budžeta se finansira dijagnostika retkih bolesti i u inostranstvu, mnogi pravilnici su promenjeni, a do 1. januara sledeće godine mora da bude završen i registar obolelih od retkih bolesti. Sava Pilipović, predsednik Udruženja obolelih od melanoma, inače i sam oboleo od ove teške bolesti, na jučerašnjoj tribini je priznao da se ipak odlučuje za manje diplomatski put u borbi za svoja prava i da prema nekim lekarima oseća bes i ljutnju. On tvrdi da su njegova prava kao pacijenta „brutalno pregažena”. Tokom 4,5 godine, koliko boluje od raka kože, bio je operisan desetak puta i kaže kako uoči operacije nikada nije dobio „papir” sa imenom hirurga, opisom i rizicima intervencije, nego je uvek potpisivao blanko, nepopunjen upitnik.

Razlog za ovakvu praksu u našim bolnicama, kaže Pilipović, inače advokat po struci, jeste da imamo zastareli zdravstveni sistem u kojem je pacijent objekat, a ne subjekat i da je to prva stvar koja se mora promeniti. Pilipović potiče iz lekarske porodice, što mu je, priznaje pomoglo da pronađe najbolje opcije lečenja u inostranstvu. Kaže da je posle godinu i po dana naše zdravstvo doseglo limit kada je u pitanju lečenje njegove bolesti, pa je lečenje nastavio u Nemačkoj. Tamo je primao inovativne lekove i uverio se u njihovu efikasnost, zbog čega želi da ti medikamenti budu dostupni za sve naše pacijente.