Svet u ogledalu

Nekoliko minuta ćutanja na sceni oči u oči sa publikom su večnost.

Nekoliko minuta ćutanja u zahuktaloj atmosferi otvaranja 50. jubilarnog Bitefa jeste taman toliki rez da se zapitamo zašto smo tu i šta ovu svečanost razlikuje od, na primer, dodele Oskara.

Šta to pozorište zapravo jeste? Zajedničko prisustvo, pulsiranje života na sceni koji se preliva na gledaoce, a zatim, kao što je to kaže Erika Fišer-Lihte, jedan od vodećih svetskih teatrologa i ovogodišnji gost Bitefa, mehanizmom povratne sprege nazad ka izvođačima.

Sve je to dobro znao Bob Vilson, taj mag performansa koji nas je sa nekoliko minuta tišine podsetio na ono što je bitno za ovu umetnost.

Tina Perić

Vifredo Lam: Trojanski konj magične avangarde

Naši umetnici mogu da nauče dosta od Lama: umetnost je kod njega ključ osvešćene lične poetike oslobođene brendiranog folklora, bez stida od svoje prošlosti ili kompleksa pred uvoznim trendovima

Enciklopedijski opseg retrospektive kubanskog umetnika Vifreda Lama (1902–1982) baca u senku većinu ovogodišnjih izložbi.

Rezultat bliske saradnje galerije Tejt modern u Londonu, Nacionalnog muzeja moderne umetnosti u Parizu, Nacionalnog muzeja kraljice Sofije u Madridu i višegodišnjeg zalaganja tima kustosa, istoričara, kolekcionara i arhivara, ova izložba je slojevita, kompleksna slika kosmopolitskog modernizma kroz prizmu pedeset godina stvaralaštva i transformacije.

Zaslužena pažnja je posvećena umetniku koji je dugo bio marginalizovan kao sledbenik modernizma, a ne jedan od njegovih tvoraca.

Aleksandra Lazar

U nadrealnom paklu

Odlomak iz knjige Irački Hristos Hasana Blasima, s arapskog preveo Srpko Leštarić, Geopoetika, 2016.

Dani i nedelje prolazili su jednolično. Osim Sausen i njene majke, nisam imao čime da se zabavim u tom napuštenom selu. Nije se mnogo toga događalo.

Majka je nastavljala da tera Sausen da se sunča na krovu, a s vremena na vreme razgovarala je telefonom, stalno moleći da joj nađu muža.

Snage režima mogle su napasti selo u svakom momentu. Ali, ko brine za to! Rat i život nisu me plašili, oslobodio sam se i ostaje mi samo još poslednji korak!

Napokon mi se učinilo da shvatam šta se dešava između Sausen i njene majke. Žena nije napustila selo zbog muža. On ju je pozvao telefonom nekoliko dana pre nego što su stanovnici sela pobegli i naredio da ga čeka.

Kazao je da će dezertirati. Borio se u jedinicama otpora u jednom obližnjem gradu. Ali muž je posle toga nestao. Nije odgovarao na telefon, a Sausenina majka se plašila da ode u neko drugo selo bez muža. Ta seljanka bila je izbezumljena od straha.

Iznenada je istrgnuta iz kolotečine svog uobičajenog života kojim je oduvek živela u selu i našla se bačena u divlji košmar.

Za prijateljstvo su presudni geni

Prijatelji među sobom imaju genetičke sličnosti jednake onima koje imaju sa svojim rođacima četvrtog stepena

Iskustvo govori da je uz prijateljstvo život lepši, lakši, zdraviji, pa čak i mentalno bolji.

Društvena izolacija stvara osećaj sličan fizičkoj nelagodi, gura u stres i, na kraju, u bolest. Svačije telo reaguje na nedostatak prijatelja, kao da mu je uskraćena neka ključna biološka potreba.

Zato prijatelji nisu nešto što se može imati, ali i ne mora. Kad se malo bolje pogledaju epidemiološke statistike, onda se vidi da je kod onih bez dobrih i stalnih prijatelja verovatnoća prerane smrti znatno veća nego među onima koje odlikuje društvenost i optimistički pristup životu. Socijalna izolacija je štetna isto koliko i pušenje i alkoholizam.

Računa se da je dugotrajna samoća jednaka pušenju petnaest cigareta na dan, da je štetnija od preterane gojaznosti i izrazitog fizičkog lenstvovanja.

Momčilo B. Đorđević