Zlatar ranio pljačakaša – osuđeni obojica

Slučaj pljačke zlatare u Beogradu nedavno je dobio epilog pred Višim sudom, koji možda ne bi bio toliko zanimljiv da istovremeno, pred istim sudskim većem, na istoj optuženičkoj klupi nisu sedeli i oštećeni i okrivljeni, odnosno i zlatar i razbojnik. Andreja Hadži Cvetković, brat vlasnika prodavnice nakita „Zlatar 1969” osuđen je na godinu dana zatvora jer je hicem iz pištolja ranio lopova, a Nenad Radić na godinu i sedam meseci jer je 2011. godine opljačkao pomenutu zlataru.

Događaj od pre pet godina mogao bi da se prepriča ovako: usred belog dana, 17. jula 2011. godine oko 15.15 sati, u zlataru u prestoničkom Bulevaru kralja Aleksandra sa pištoljem u ruci, uleteo je sada pokojni Rade Radić. Uz pretnju da će pucati u prodavca, Radić mu je naredio da mu preda sav nakit iz vitrina. Nekoliko puta ga je čak pištoljem udario u glavu. Trenutak kasnije u zlataru je, sa torbom za odeću, uleteo i Radićev brat Nenad. Raširio je torbu i sa bratom u nju počeo da ubacuje nakit. Kada su završili sa „poslom” potrčali su ka izlazu. U tom trenutku, Hadži Cvetković je uzeo pištolj koji se nalazio kod kase i krenuo ka napadačima govoreći im da stanu.

Braća su krenula na različite strane. Nenad je potrčao preko ulice, a Rade niz nju. Radnik u zlatari, brat vlasnika, najpre je, u znak upozorenja, pucao u vazduh, a potom i u Nenada kod koga je bila torba sa nakitom. Poslednji ispaljeni hitac pogodio je Nenada u donji levi deo leđa zbog čega je pao na pločnik. Zlatar je prišao povređenom mladiću, uzeo nakit i vratio se u radnju gde je mirno dočekao policiju koju je pozvao jedan od svedoka. Drugi pljačkaš Rade uhapšen je svega desetak minuta kasnije.

Policija je svu trojicu uz krivičnu prijavu predala nadležnom tužiocu. Hadži Cvetković teretio se za pokušaj ubistva, dok su se braća Radić sumnjičila za razbojništvo. Pokrenuta su dva odvojena postupka.

Malo po početku suđenja, 20. septembra 2011. godine, na predlog postupajućeg sudije Aleksandra Stepanovića (sada predsednika Višeg suda), a po odluci Krivičnog vanraspravnog veća Višeg suda, postupak protiv zlatara i razbojnika je spojen. Od tog septembra, svi učesnici događaja sedeli su na istoj optuženičkoj klupi. Izvesno vreme od pokretanja postupka, okrivljeni Rade Radić je preminuo i postupak u odnosu na njega je obustavljen.

Već na samom početku suđenja, odbrana i jednog i drugog okrivljenog stavljena je, najblaže rečeno, u nezgodnu situaciju jer su obojica ujedno bila i oštećeni.

Radoslav Marinković, advokat Hadži Cvetkovića, kaže za naš list da su se učesnici u postupku tokom njegovog trajanja, susreli sa nekoliko apsurdnih situacija.

– Prva i možda najvažnija, sa kojom smo se suočili na samom početku, jeste spajanje postupaka. Osim što mislim da je ovakva odluka nepravedna, procesno nespojiva, mislim i da je besmislena. Uzgred, na rešenje o spajanju postupka, po zakonu, žalba nije bila moguća. U konkretnoj situaciji okrivljeni i oštećeni su se sjedinili u istom licu. Do kraja postupka, okrivljeni Hadži Cvetković i Radić su bili istovremeno i okrivljeni i oštećeni. Ono što je ovu situaciju činilo još apsurdnijom jeste što je zakonom propisano pravo okrivljenog da se brani kako misli da mu najviše odgovara. To znači da ne mora da govori istinu, da sme da uskrati odgovore na pojedina pitanja, ili da ništa ne kaže. Sa druge strane, pozicija svedoka oštećenog je takva da on mora da govori istinu jer je lažno svedočenje propisano kao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora – objašnjava advokat Marinković.

Apsurd je, kaže advokat, i da se njegov branjenik teretio za pokušaj ubistva čime se našao u nepovoljnijem položaju od Radića kojem se sudilo zbog razbojništva za koje je zaprećena znatno blaža kazna. Marinković objašnjava i da je odbrana okrivljenog Hadži Cvetkovića od samog početka postupka tvrdila da je delo, onako kako ga je kvalifikovao tužilac – neodrživo, s obzirom na to da je on postupao u nužnoj odbrani.

– Krivični zakon propisuje da nije krivično delo ono koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. U ovom slučaju, okrivljeni Hadži Cvetković primenio je ono što je bilo neophodno, s obzirom na to da Radić, ni posle nekoliko hitaca ispaljenih u vazduh i povika da stane to nije učinio. U jednom trenutku nam je tužilac čak rekao da budemo srećni što nije teretio Hadži Cvetkovića za teško ubistvo u pokušaju, što je još gora kvalifikacija, a samim tim je i zaprećena kazna veća. Našu tezu da nije reč o pokušaju ubistva potvrdio je i veštak balističar Vladimir Kostić koji je na jednom od glavnih pretresa izričito izjavio da je Radića pogodio poslednji ispaljeni metak i da je njegov napad na tuđu imovinu prekinut onog momenta kada je ispustio torbu koju je nosio. Takođe, veštak medicinske struke Mandić kazao je da je tokom samog događaja kod okrivljenog Hadži Cvetkovića došlo najpre do straha visokog intenziteta, da bi po okončanju događaja u zlatari ovaj afekat ustupio mesto besu, odnosno gnevu visokog intenziteta. Zbog svega navedenog, smatramo da je Hadži Cvetković postupao u nužnoj odbrani i da je zbog toga jedina i pravilna odluka – oslobađajuća presuda – naglašava advokat Marinković.

Na kraju postupka, sudsko veće kojem je predsedavala sudija Violeta Jovanović odlučilo je da je kritičnom prilikom okrivljeni Hadži Cvetković postupao u nužnoj odbrani, ali da je istu prekoračio, pa ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Sve stranke u postupku imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.