Može li Đukanović zavladati i severom

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Crna Gora je pred novim parlamentarnim izborima. Ove izbore opozicija doživljava kao zrelu priliku da sa vlasti, nakon 25 godina, bude promenjen neprikosnoveni kralj, kako u narodu zovu predsednika Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, dok on poručuje da je to samo još jedan neostvareni opozicioni san.

Ne samo da se ne štede pare za stotine bilborda od Bara do Herceg Novog, Šavnika i Pljevalja već nema portala i televizije, a da vam „dobar dan” ne poželi slogan neke od političkih partija koje su zaigrale predizbornu utakmicu.

Finale ovogodišnjih parlamentarnih izbora održaće se 16. oktobra. Biće to jedinstvena utakmica, koja se jedino može najaviti kao – jedan (DPS) protiv svih (ostale partije i koalicije). No, bez obzira na takav odnos snaga, u parlamentarni tim neće moći svi jer u parlamentu ima mesta za 81 poslanika iz 18 partija i koalicija.

Đukanović od 22 opštine suvereno decenijama vlada u skoro svim, izuzimajući na severu Kolašin, Berane, Andrijevicu i Plužine. Do pre tri godine nije imao vlast ni u Herceg Novom ni u Pljevljima.

Ipak, veruje se da mu je neizvesna pobeda na severu i u Budvi zbog poznatih afera. Opozicija je uverena da će prvi put osvojiti Podgoricu, gde Đukanović sa koalicijom SDP-a vlada dve i po decenije.

No, birački spisak je ono oko čega se skoro tri decenije spore vlast i opozicija, koja i sada optužuje Đukanovića da zahvaljujući desetini hiljada fantomskih birača dobija izbore.

Sadašnji ministar crnogorske policije iz redova jedne od opozicionih koalicija Goran Danilović saopštio je da postoji oko 30.000 takvih birača, da se radi na sređivanju spiska i da, kako je rekao, „neće potpisati birački spisak ako ne bude sređen i bez fantomskih birača”.

Prema procenama skoro svih analitičara, glavna opasnost Đukanoviću na predstojećim izborima jeste najmasovnija koalicija Demokratski front (DF), koji okuplja savez od desetak političkih partija.

Lider DPS i 25 godina predsednik crnogorske vlade Milo Đukanović je građanima Crne Gore obećao da će u naredne tri godine obezbediti nekoliko desetina hiljada radnih mesta, nove investicije, škole, vrtiće, povećanje penzija, siguran ulazak u NATO, Evropsku uniju, bolje školstvo, zdravstvo, socijalnu jednaknost...

Svi projekti koji se danas realizuju u Crnoj Gori, po rečima Đukanovića, pre svih Porto Montenegro (450 miliona), Luštica bej (milijardu), elektro kabal ispod mora od Italije do Crne Gore (850 miliona), drugi blok termoelektrane (500 miliona), auto-put prva deonica (800 miliona) – svedoče da je crnogorska ekonomija na dobrom putu.

Đukanović sa svih skupova upozorava građane Crne Gore da su parlamentarni izbori u Crnoj Gori 16. oktobra „poslednja odbrana tekovina referenduma od 21. maja 2006, kada je Crna Gora obnovila državnost”.

„I dalje postoji anticrnogorska politika čija je dodatna energija potpomognuta sa strane da bi Crnu Goru iskoristila za tuđe geopolitičke interese”, poruka je Đukanovića.

A siguran život građana Crne Gore počeo je devedesetih godina prošlog veka Đukanovićevim sloganom „Godine počinju januarom”.

Upravo pod tim sloganom Đukanović se sa svojim saborcima, na šta ga podseća svakodnevno opozicija, narodu kleo u Saveznu Republiku Jugoslaviju, Savez komunista, državnu imovinu, radničku klasu i njihova preduzeća, Kosovo, borio se protiv „jagnjećih brigada”, blokovskog svrstavanja SRJ, bogaćenja na račun radničke klase, obećavao nastavak besplatnog zdravstva i školstva...

Danas, 2016. godine, od svih obećanja iz godina koje su počinjale januarom tokom devedesetih godina i kasnije Milo Đukanović se odrekao i Crnu Goru proglasio državom neoliberalne ekonomije, privatnog kapitala, stranih investicija, rasprodatih skoro svih malih i velikih preduzeća za tolike iznose novca da se danas ne bi mogao ponovo kupiti ni Kombinat aluminijuma u Podgorici.

A kako se trgovalo fabrikama najbolje govori to što je nekadašnji gigant i ponos Crne Gore, nikšićka železara, prodata za evro.

Prodaja u bescenje preduzeća i imovine na „pjeni od mora” optužba je koju Đukanoviću u knjigu grehova upisuje opozicija. To što je Crnu Goru odvojio od Srbije više nije dežurna izborna tema, ali jeste najava opozicije da će i o tome biti reči kada pobede Đukanovića.

Opozicija najžešće optužuje Đukanovića što je „osramotio Njegoševu Crnu Goru i priznao lažnu državu Kosovo”. A ono što mu, kako saopštavaju, nikada neće oprostiti jeste to što je u Unesku glasao da Gračanica i Pećka patrijaršija i ostale svetinje Srpske pravoslavne crkve budu u vlasništvu „kosovskih ratnih zločinaca koji su te iste svetinje rušili i palili”.

Opozicione partije, najpre Demokratski front, ne propuštaju da na svakom skupu poruče da će, kada dođu na vlast, povući priznanje lažne države Kosovo i ukinuti sankcije Rusiji. Na zaboravljaju mu ni da je proterao srpski jezik, ćirilicu, uveo nova slova i u školama azbuku zamenio abecedom, registrovao u cetinjskoj policiji crnogorsku crkvu...

Koalicija Ključ, Demokrate i SDP nude biračima program socijalne pravde, obračun s kriminalom, proveru svih privatizacija, nova radna mesta, smanjivanje velike podvojenosti Srba i Crnogoraca.

Dok oni istovremeno najavljuju da će podržati i ulazak Crne Gore u NATO ako o tome odluče građani na referendumu, SDP Ranka Krivokapića poručuje da o ulasku u NATO treba doneti odluku u crnogorskom parlamentu.

Jedino oko čega se slažu vladajući DPS i opozicija i o čemu je postignut konsenzus svih političkih partija jeste da Crna Gora treba da postane članica velike porodice evropskih naroda i država.

A ko će u naredne četiri godine vladati Crnom Gorom, odlučiće se 16. oktobra na slobodnim i fer izborima. Bar tako narod želi.