Septembarska rašomonijada

U septembru je sve bilo u vazduhu. Čak i leto. Svako je gledao iz svog ugla – pravi rašomon. Jedva smo čekali da premijer pređe sa reči na dela, a on prešao sa reči na cifre. Te sjajne cifre građani ne umeju da rastumače, pa u svom neznanju žive sve lošije.

Jedino izbeglice tvrde da je u Srbiji dobro. A ima ih sve više, pa se dvoumimo između Merkelove i Orbana. Nešto mora da se uradi, pa i ministri Vulin i Stefanović imaju o tome svoje mišljenje, ali se ne slažu s njim. To im je objasnio Aleksandar Blagi, u čije bi srce mogli svi da stanu. U srce možda, ali u ovu tesnu zemlju nikako. Možda ne bi stali ni u onu Veliku Srbiju.

Kad smo već kod Arapa, onaj beogradski rašomon s fantomkama ne bi mogao da režira ni Kurosavamala. Možda će pravosudni organi moći to da režiraju.

Srbija jeste pacifikovana, ali Srbi u Crnoj Gori i Srpskoj daju znake života. Prvi se bore protiv NATO Crnogoraca, a drugi stavljaju prst u oko Zapadu. I to, onako ratoborno. Čak i knezovi su radi kavzi, jer ne mogu trpeti bošnjačkoga zuluma. Ispada da će nova „kubanska kriza“ biti u Banjaluci. Doduše, Srpska nema more za Zaliv svinja, ali onog drugog bi se našlo odnekud.

Počela je školska godina i u školama i na fakultetima, što dokazuje da smo pametan narod. To, uostalom, dokazuju i silne diplome, što pošteno zarađene, što pošteno plaćene. I zašto da crnoberzijanci zarađuju na njima, kad to može da bude državni posao.

Diplome bi država prodavala, zaradila pare i tako suzbila crno tržište. One najskuplje bi uručivali ministri obrazovanja i kulture lično, a mnogi bi dobili gratis i svedočanstvo osnovne škole. Članovi vladajuće partije, trudnice i vojnici bi imali popust.

Tako bi državna kasa bila puna i imali bismo obrazovan narod, a ne ovaj koji ne ume da protumači cifre. Mislim, ekonomske.

Ulazimo u oktobar, za razliku od muzeja, pozorišta su proradila. Tamo se čeka Godo, a ja već nekoliko meseci čekam Kompletnog Idiota. Da ga barem vidim.