Maloletnici sve češće krijumčare migrante

U Srbiji je trenutno oko 5.700 migranata, a 86 odsto njih smešteno je u privremene objekte koje je obezbedila Vlada Srbije, govore podaci Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

„Oko 1.720 migranata nalazi se u pet centara za tražioce azila. Tokom septembra 863 migranta izrazila su azilnu nameru u Srbiji, dok je od početka godine registrovano 8.934 tražioca azila”, kaže za „Politiku” Mirjana Milenkovski, predstavnik za štampu UNHCR-a.

Da su kapaciteti popunjeni, ali i da se planira proširenje prihvatnih centara potvrđuje za naš list Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije.

„Možemo da primimo još 500, 600 migranata, a obezbedićemo i dodatni smeštaj, ali to ne rešava problem. Odluke posle referenduma u Mađarskoj pokazaće da li će ovih 6.000 strpljivih migranata koji se nalaze na listi i čekaju svoj red da makar za nekoliko meseci uđu na teritoriju EU, postati 6.000 očajnika, a među njima ima oko 3.000 dece. Niko od njih neće da ostane u Srbiji, a mi ih ovde ne možemo držati protiv njihove volje”, navodi Cucić.

Zapadnobalkanska ruta migranata za Evropu ne postoji, napominje Cucić i podseća da je pomoć EU neophodna, a može ići u dva smera: ili da se migrantima omogući da nastave putovanje ka zapadu, ili da se omogući njihov povratak u zemlje porekla.

Pooštrene mere Vlade Srbije za sprečavanje ilegalnih ulazaka migranata iz Bugarske i Makedonije i suzbijanje krijumčarenja ljudi, uvedene pre dva meseca, po oceni komesara za izbeglice ali i UNHCR-a, dale su rezultate. Zajednički timovi vojske i policije koji patroliraju duž naše granice, ipak, ne mogu da spreče ulazak svih onih koji ilegalnim kanalima žele da pređu preko naše teritorije.

„Ti momci čine sve što je u njihovoj moći da zaštite granice i migranata bi bilo daleko više da oni nisu tamo. Ali ulazaka i dalje ima, jer da biste hermetički zatvorili potrebna vam je tehnologija, mnogo ljudi i ogroman novac”, kaže Cucić.

U ovom trenutku najveći problem je krijumčarenje migranata, jer oni ilegalnim putem, preko nepristupačnog terena i sa krijumčarima koji ih prebacuju u krajnje nehumanim uslovima, prolaze Srbijom.

„Za dva meseca otkrili smo 53 krijumčara, od kojih je 39 srpskih državljana. Niko od migranata se ne bi usudio da sam pređe granicu jer ne poznaje teren. Kada smo obezbedili državnu granicu promenila se i taktika krijumčarenja, migranti se sada dovode neposredno pred graničnu liniju, savetuje im se kuda da idu i kako da izbegavaju patrole, ali i kako da dođu do tačke gde ih čeka druga grupa krijumčara koja bi ih prevezla kombijima i automobilima na sever zemlje”, navodi za „Politiku” kapetan korvete Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane.

Iako je u međuvremenu promenjena kaznena politika, pa šverceri migranata u pritvoru ostaju do 30 dana, a za to vreme se protiv njih vodi krivični postupak za ilegalni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, mnogi ulaze u ovaj nelegalni „biznis”, što ne čudi kada je zarada za jednog migranta od 800 do 1.300 evra.

„Dosta je maloletnika u ovom poslu, nedavno smo priveli četvoročlanu grupu krijumčara čiji je vođa bio maloletnik”, objašnjava Krivokapić.

Angažovanje maloletnika za ovaj nelegalni posao takođe nije neobično, jer deca ne podležu sankcijama, ili su one u slučaju mlađih od 18 godina daleko blaže.

Krijumčari su često pokušavali da pobegnu od zajedničkih snaga vojske i policije, a bilo je i nasrtaja vozilima na vojnike i policajce u kojima srećom niko nije povređen. Na drugoj strani, jedan krijumčar je povređen kada je pokušao da pobegne vozilom preko bankine kada je video kontrolu na putu, pa se slupao.

Restriktivne mere Vlade Srbije u vezi sa migrantima i krijumčarima nisu smanjile migracije, već su one samo ušle u sive, ilegalne tokove, ocenjuje Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Na drugoj strani uticale su da se krijumčari sve češće hapse, čime se šalje poruka ovim ljudima da će snositi posledice za to što rade. Ipak, osobe koje se privode su hijerarhijski gledano u lancu krijumčarenja na najnižem nivou, dok organizatori ostaju nekažnjeni”, naglašava Đurović.