Petar Kočić prvi put na francuskom

Elektronski časopis „Serbika”, koji izlazi na francuskom jeziku i čija je glavna misija da promoviše srpsku književnost i kulturu u frankofonom lingvističkom prostoru, jedinstvena je publikacija ovoga tipa u Evropi i svetu. Ovaj originalni časopis samo je deo jednog šireg projekta koji je, u okviru istraživačkih aktivnosti na Univerzitetu Montenj u Bordou, koncipirao i pokrenuo 2011. godine dr Milivoj Srebro, profesor na Katedri za slovenske studije na ovom univerzitetu. Zamišljen kao svojevrsna elektronska enciklopedija o srpskoj književnosti, projekat „Serbika” je već na početku izazvao pažnju univerzitetskih i slavističkih krugova u Francuskoj, a danas slovi kao referentni izvor informacija o našoj književnosti u celoj frankofonoj kulturnoj sferi.

U toku samo pet i po godina postojanja, „Serbika” je objavila 17 brojeva elektronskog časopisa koji su koncipirani kao tematski blokovi zamišljeni tako da daju sveobuhvatan uvid u stvaralaštvo najznačajnijih srpskih književnika, klasika, ali i modernih i savremenih pisaca. Do sada su, između ostalih, objavljeni tematski brojevi posvećeni srpskoj srednjovekovnoj književnosti, Njegošu, Steriji, Dučiću, Andriću, Crnjanskom, Paviću, S. Velmar Janković, Pekiću, Dušanu Kovačeviću, Albahariju...

Poslednji broj (avgust i septembar) „Serbika” je posvetila Petru Kočiću, povodom obeležavanja stote godišnjice od smrti ovog velikog pisca, humaniste i narodnog tribuna. Broj otvara studija Milivoja Srebra, specijalno pisana za francuske čitaoce, a zatim sledi više kritičkih ogleda i eseja koje je za ovu priliku preveo sa srpskog eminentni prevodilac Alen Kapon. Među njima se izdvajaju tekstovi Jovana Skerlića, Ive Andrića, Kolje Mićevića i Staniše Tutnjevića koji osvetljavaju Kočićevo delo iz raznih uglova stavljajući akcenat na odnos ovoga pisca prema jeziku, nacionalnoj tradiciji, srpskoj realističkoj pripoveci i poetici modernizma, ili pak prave zanimljive paralele između Kočića i Andrića, rodonačelnika umetničke novele u Bosni i njegovog „naslednika”, najvećeg majstora – pripovedača srpske književnosti takođe poreklom iz Bosne.

Centralni deo ovog tematskog broja posvećen je Kočićevim pripovetkama u prevodu Borisa Lazića, među kojima se nalaze i antologijske novele „Jablan”, „Mračajski proto” i „Kroz mećavu”, a posebno mesto je rezervisano za „Jazavca pred sudom” koji je znalački preveo Radivoj Srebro. Od ostalih priloga objavljenih u ovom broju treba još izdvojiti širok izbor iz Kočićevih „Pisama iz zatvora” u izvanrednom prevodu Alena Kapona. Značaj ovih prevoda, kao i temata u celini, utoliko je veći kada se zna da, i pored nesumnjivih umetničkih vrednosti, nijedno delo ovoga našeg vrsnog realističkog pisca nije do sada prevedeno ni objavljeno u Francuskoj!

Tematski broj koji je „Serbika” posvetila Petru Kočiću izdvaja se i po tome što je on, pored elektronske verzije, objavljen i u papirnoj verziji, u obliku monografske publikacije. Monografija je objavljena kao plod međunarodne saradnje Univerziteta Montenj u Bordou i Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske, i nedavno je predstavljena u Banjaluci u okviru manifestacije „Kočićev zbor”.

Povodom izlaska iz štampe ove monografije, koja nosi naslov „Petar Kočić – sto godina posle”, osnivač i glavni urednik „Serbike” dr profesor Milivoj Srebro kaže: „Tematski broj, odnosno monografija, o Petru Kočiću je dobar primer uspešne međunarodne saradnje koju je ostvario moj univerzitet sa jednom srpskom kulturnom institucijom i mogao bi da posluži kao model u predstavljanju naše nacionalne kulture u inostranstvu. Ovako ambiciozni projekti, kakav je„Serbika”, mogu dugoročno da opstanu i vrše svoju promotivnu misiju samo ako imaju trajnu podršku srpskih državnih institucija”.

Srebro se u avanturu zvanu „Serbika” upustio pre nekoliko godina, ali tek kada je dobio uveravanja iz Ministarstva kulture Srbije da su oni zainteresovani da, u partnerstvu sa Univerzitetom Montenj, finansijski potpomažu ovaj dugoročni projekat. I zaista, Ministarstvo kulture Srbije izdvojilo je neophodna sredstva. Međutim, u trenutku dok se radilo na formalnostima oko transfera te subvencije, novac predviđen za „Serbiku” volšebno je nestao... Pre dve godine su dobili jednokratnu, simboličnu sumu, a potom opet ostavljeni da se snalaze kako znaju i umeju. Projekat je uspeo da opstane zahvaljujući isključivo razumevanju i podršci francuskog univerziteta i, naravno, velikom entuzijazmu saradnika „Serbike”. Ali ovakvi ambiciozni i dalekosežni projekti ne mogu, naravno, funkcionisati samo zahvaljujući entuzijazmu. Srebro se nada da će se Ministarstvo kulture Srbije uključiti u ovu zajedničku misiju predstavljanja nacionalne kulture uticajnim zemljama evropskog Zapada.

Podetimo na kraju da se „Serbika” može čitati na adresi: www.serbica.fr