Kako je preduzetništvo stiglo na Staru planinu

Preduzetništvo na Staroj planini je živo i zdravo…, napisao je Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke za Srbiju, na blogu portala B92 i tako još jednom, u poslednjih nekoliko dana, podsetio državu da joj sledeći korak podsticanje poslovanja malih i srednjih preduzeća.

Naime, Verheijen je protekle nedelje rekao da su kreiranje novih radnih mesta i podsticanje privrednog rasta najveći izazovi za našu vladu. On je naglasio da država mora sistemski da podstiče mala i srednja preduzeća koja mogu učestvovati u međunarodnoj robnoj razmeni, dati doprinos stranim tržištima i aktivnostima stranih investitora.

Svoju tvrdnju Verheijen je potkrepio praktičnim primerom budući da je Svetska banka finansirala razvoj malih preduzetnika na Staroj planini, u periodu od 2006. do 2012. godine. Osim ekonomskog aspekta, ovaj projekat je podrazumevao očuvanje prirodne sredine i različitih životinjskih vrsta. Svi lokalni preduzetnici, koji su učestvovali, posluju i danas dobro, kaže prvi čovek Svetske banke u Srbiji, uz napomenu da se mnogima od njih posao širi.

Iako je ova godina u Srbiji proglašena „Godinom preduzetništva”, mali privrednici na Staroj planini nisu još osetili poboljšanje, kao ni konkretnu pomoć države.

Ipak Ministarstvo privrede najavljuje čitav set mera pomoći malim i srednjim preduzećima. Oni objašnjavaju da su ove godine objedinjena 33 programa podrške preduzetnicima čija je vrednost 16 milijardi dinara. Četvrtina novca predstavlja bespovratnu pomoć koja je, kako kažu nadležni, usmerena pre svega na razvoj malih i srednjih preduzeća, pogotovo onih koji tek pokreću biznis.

U Ministarstvu privrede naglašavaju da je država usvojila Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020, a predviđena je izmena pojedinih zakona i smanjenje birokratskih prepreka za poslovanje. Takođe, razmatraju mogućnosti poreskih rasterećenja (bez ugrožavanja javnih finansija), ali i nove načine finansiranja malih i srednjih preduzeća.

Planirano je i smanjenje parafiskalnih nameta kojih ima više od 100 čime bi država stimulativno uticala na sve koji se odlučuju za proizvodnju. Pomenutim akcionim planom predviđeno je smanjenje sive ekonomije.

Nasuprot tome, Dragoljub Rajić, predstavnik Mreže za poslovnu podršku, naglašava da je država ove godine izdvojila novčanu sumu kako bi im olakšala rad, ali da je iz privrede „ispumpano” čak 74 milijarde dinara kroz različite poreze, u poslednje tri godine.

Visoki porezi, veliki broj nameta, birokratija i neefikasnost javnih službi najveće su prepreke za osnivanje i razvoj malih preduzeća.

– Kako bi firma uspešno poslovalo država mora da obezbedi predvidivost troškova, sigurnost i zaštitu kapitala. Broj i visina raznih dažbina i cene komunalnih usluga veoma se razlikuju od opštine do opštine, a na to utiče i vrsta privredne delatnosti u kojoj preduzeće posluje. Veliki problem predstavlja činjenica da je često dugovanja nemoguće naplatiti. U Srbiji posluje između 13.000 i 14.000 fiktivnih preduzeća koja su osnovana samo kako bi izvukla novac od nekih drugih. To se u svetu zove prevara – naglašava Rajić.

Kada početnik u Srbiji pokreće biznis obično raspolaže sa 5.060 evra, a ukoliko zaposli samo jednu osobu, polovinu novca iskoristiće kako bi platio različite poreze i dažbine koje je država propisala. Za ostatak novca najčešće ne može da kupi nijednu mašinu za obavljanje posla, pa se tako u Srbiji svaka 16. firma bavi proizvodnjom (u Evropi je to svaka četvrta).

Iz tog razloga ne čudi podatak da je od 10 malih i srednjih preduzeća, koja su birala da li da otvore predstavništvo u Srbiji ili Bugarskoj, čak devet pokrenulo biznis kod naših suseda. Takođe, od pet malih preuzeća koja su birala između nas i Makedonije, samo jedno je došlo u Srbiju.