Da li Ministarstvo prosvete prebrojava sindikalce

Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS), Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” uputili su juče dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u kome protestuju zbog, kako kažu, grubog kršenja Zakona o zaštiti tajnosti podataka i Zakona o radu.

Naime, ministarstvo je pre nekoliko dana poslalo dopis u kome se direktorima škola nalaže da dostave spiskove svih članova sindikata sa matičnim brojevima. Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da je obrazloženje ministarstva da su podaci potrebni radi unosa u informacioni sistem.

– Time su grubo prekršena prava radnika koji su sindikalno organizovani, kao i prava pojedinaca iz domena zaštite tajnosti podataka. Jasno je da pomenuti podaci postoje u školama, ali je takođe jasno u kojim slučajevima i na koji način se oni mogu koristiti – navodi se u dopisu koji su potpisali Slobodan Brajković (SRPS), mr Valentina Ilić (SOS) i prof. dr Tomislav Živanović („Nezavisnost”).

Sindikati, navodi se, „očekuju hitnu izmenu ovakvog ponašanja ministarstva i prijem kod ministra”. Na pitanje „Politike” zašto ovaj protest nije potpisala i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), koja važi za najveći prosvetni sindikat, predsednica Jasna Janković odgovara:

– Koliko znam, nisu traženi spiskovi, nego brojno stanje. Mislim da je došao trenutak da se prebrojimo, da vidimo da li su zaista sva četiri sindikata reprezentativna. Mi trenutno imamo skoro 28.000 članova, u 753 škole.

Ona objašnjava da pre dolaska Srđana Verbića na čelo Ministarstva prosvete nisu postojali nikakvi podaci o broju škola, učenika i zaposlenih, pa su direktori imali odrešene ruke da primaju i otpuštaju po svom nahođenju, kao i da manipulišu brojem slobodnih radnih mesta. Za vreme Verbića postavljeni su osnovi informacionog sistema, a od 1. septembra je puštena poboljšana verzija informacionog sistema, pod nazivom „Dositej”. Međutim...

– I dalje je mnogo nepoznanica. Na primer, u osnovnim i srednjim školama u Srbiji imamo 99.000 punih normi, ali iz „Dositeja” ne možemo da saznamo koliko zapravo ljudi radi u obrazovanju. Takođe smo pokušali da pronađemo podatak o broju administrativnog osoblja u školama, ali toga u „Dositeju” nema. A upravo jedna od bitaka koju trenutno vodimo jeste da se poveća koeficijent za administraciju pre najavljenog povećanja plate, jer su trenutno izjednačene „tetkice” i zaposleni u računovodstvu – podseća Jasna Janković.

Po njenim rečima, pretpostavlja se da tih ljudi ima oko 1.000 i to bi bio neznatan izdatak za državu, jer je trenutno situacija u školama takva da su sa platama izjednačeni i administrativno osoblje koje ima četvrti stepen obrazovanja (neki imaju i peti i šesti) sa pomoćnim osobljem (rade sa prvim stepenom).

Ona podseća i da je obećano povećanje plata za sve zaposlene u obrazovanju, ali da do sada sindikati nisu pozvani u Ministarstvo prosvete na pregovore o koeficijentima i da se nada da će do tih pregovora ipak doći.

Tokom iduće nedelje Unija će održati konferenciju za novinare na kojoj će ponovo navesti direktore i načelnike školskih uprava (sa imenima i prezimenima i nazivima škola) koji odbijaju da zaposle tehnološke viškove.

Podsetimo, USPRS je početkom godine u nekoliko „paketa dokumentacije” predao Ministarstvu prosvete prijave protiv direktora osnovnih i srednjih škola koji odbijaju da na slobodna radna mesta prime zaposlene koji su u svojim školama proglašeni tehnološkim viškovima. Tada je predato tridesetak prijava protiv direktora koji manipulišu slobodnim radnim mestima, a u Uniji su tvrdili da se već nekoliko meseci „vrti” oko 50 nerešenih slučajeva širom Srbije. Sindikat je inspekciji posebno apostrofirao direktore kojima je ovo drugi ili treći mandat, a koji mesta sa kojih su stupili na tu funkciju nisu prikazali kao slobodna, već se na njima nalaze zaposleni na određeno vreme.

Jankovićeva kaže da sindikat pokušava za sledeću školsku godinu da uspostavi i tzv. listu „C”, na kojoj bi bili ljudi koji godinama rade na određeno. Po podacima „Dositeja”, njih je više od 18.000. To znači, naglašava, da je petina obrazovnog sistema nesigurna u sopstvenu egzistenciju i zavisi od toga šta će reći direktor. Na listi „A” se, inače, nalaze nastavnici koji su tehnološki višak, a na listi „B”  zaposleni sa delom norme.

– Aktivno se bavimo preraspodelom radnih mesta i zbrinjavanjem tehnoloških viškova i ljudi sa delom norme, ali se na terenu ponavlja stara priča, gde su u sprezi direktori, načelnici školskih uprava, nažalost, čak i pojedini sindikalci. Imamo primer iz jedne školske uprave u kojoj je 14,8 odsto slobodnih radnih mesta, nema ljudi sa liste „A” ni „B”, a ne može da se preuzme profesorka srpskog jezika koja radi na 80 kilometara od svog grada – kaže Jankovićeva, koja je profesorka književnosti u beogradskoj Pravno-poslovnoj školi.