Šta mlade Sandžaklije tera u ekstremizam

Novi Pazar – To vam je kao kada mnogo žedan čovek, umesto malo-pomalo, odjednom popije dva litra vode. Naravno, biće mu teško. A ako je izvor još i zatrovan – eto problema.

Ovako je još pre desetak godina tadašnji glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić objašnjavao tada retke slučajeve ekstremizma kod pojedinih muslimanskih vernika, koji se islamom napajaju sa „zatrovanih” izvora.

Po nedavno sprovedenom istraživanju koje je u opštinama jugozapadne Srbije sproveo Helsinški odbor za ljudska prava, islamski ekstremizam je znatno rašireniji među mladima nego što je bio pre deset godina.

Istraživanjem „Stavovi mladih u Sandžaku – koliko su mladi otvoreni prema islamskom ekstremizmu”, sprovedenom u maju ove godine u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju, obuhvaćeno je 670 ispitanika od 16 do 27 godina.

Kako je prilikom predstavljanja rezultata u Beogradu rekao autor istraživanja dr Vladimir Ilić, a preneo Tanjug, nešto više od petine mladih muslimana u Sandžaku smatra da je opravdano nasiljem braniti veru, dok je njih deset odsto reklo da je opravdano ići u drugu zemlju da bi se ratovalo. Na pitanje da li znaju šta je ISIL (Islamska država) odgovor je izbeglo 28 odsto ispitanika, a među onima koji su odgovorili 36 odsto njih je reklo da zna.

Autor ovog istraživanja ukazuje i na to da mladi u Sandžaku osećaju da su muslimani u svetu ugroženi.

– To je jedan od generatora prihvatanja nasilja na verskoj osnovi među mladim muslimanima u Sandžaku i prihvatanja verskog ekstremizma. Uglavnom se pozivaju na odnos velikih zapadnih sila prema muslimanima u svetu. Moje mišljenje je da antimuslimansko raspoloženje u Evropi, rasizam i fašizacija generišu islamski ekstremizam – smatra autor istraživanja.

O ekstremizmu mladih, u Novom Pazaru se više govori poslednjih godina, kada su pojedinci počeli da odlaze na sirijsko ratište. Pre tri godine Novopazarac Eldar Kundaković poginuo je u blizini Alepa u Siriji, zajedno sa svojim vršnjakom iz Rožaja. Za Eldarom se na Alahov put ubrzo uputio i Mirza Ganić. Umesto povratka stigla je vest i o njegovoj pogibiji.

Istraživanje Helsinškog odbora pokazuje da Eldar i Mirza imaju sledbenike.

Direktor NVO „Urbanin” Sead Biberović smatra da više faktora doprinosi porastu ekstremizma među mladima u Sandžaku.

– Pre svih, to je užasna ekonomska situacija u ovom delu Srbije; zatim snažan osećaj nepravde koju mladi vide u svakodnevnom životu; nedostatak jasne politike za mlade; nemogućnost da mladi pokažu svoje znanje, veštine i kreativnost... Sve to kod mladih dovodi do osećaja nemoći, besperspektivnosti, apatije… – kaže Biberović.

On kaže da mladi imaju snažnu potrebu da pripadaju nekoj grupi koja će im pružiti makar i lažnu sigurnost, i to najčešće na osnovu religijske i etničke pripadnosti, pa tako postaju relativno laka meta za ekstremističke i radikalne ideje.

– I neke značajne religijske institucije svojim (ne)delovanjem dovode do dodatne zbunjenosti i nesnalaženja mladih – kaže Biberović.

Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić pak smatra da za pojavu ekstremizma kod mladih nema krivice te verske zajednice. On podseća da i Kuran upozorava na opasnost od preterivanja, te da je islam vera sredine.

Krivac za devijacije u tumačenju islama, smatra Dudić, jesu državne vlasti, koje su 2007. godine dozvolile stvaranje „paraverske tvorevine” (Islamske zajednice Srbije).

– Takođe, dozvoljeno je stvaranje i delovanje nekoliko nevladinih i navodno humanitarnih organizacija, koje se u stvari bave verskim pitanjima. Tamo su ljudi izloženi nekompetentnim autoritetima i njihovoj gruboj i pogrešnoj interpretaciji islama. Mladalačka energija podređena lošim učiteljima vodi te mlade ljude tamo gde je puška najbolje sredstvo – objašnjava muftija.

On kaže da Islamska zajednica i njena ulema (sveštenstvo) nisu odgovorni za pogrešno tumačenje islama i tvrdi da su retki slučajevi da u ekstremizam skrenu učenici medrese, studenti na islamskim studijama ili pak vernici koji redovno dolaze u džamije.

– Mi u Islamskoj zajednici podižemo ljude koji uče, vole i pomažu, koji se uče dobru, a ne zlu – kaže muftija Dudić.

Dr Senad Ganić, docent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, kad je reč o rezultatima istraživanja ukazuje i da procenat spremnih na odbranu vere nasiljem može da znači i odbranu na sopstvenom pragu, „što je malo drugačiji kontekst”.

On misli da je odnos vernika lojalnih različitim islamskim zajednicama previše dramatizovan, te da je mnogo veća podela na političkoj osnovi.

– Višedecenijski nesporazumi među narodima na Balkanu i podele na verskoj osnovi imali su upliva na ratove i služili su kao pogonsko gorivo za divljanje nacionalizma na svim stranama. Prostor za pojavu ekstremizma dala je i davala je politika, koja toleriše skandalozna navijanja, koja budi nacionalizam kada joj je potreban, a odriče ga se kada joj odsluži, ostavljajući običnom puku da se bori sa njime. Verski ekstremizam na Balkanu podjednako je prisutan unutar svih konfesija i ja mu ne bih davao predznake ni islama, ni pravoslavlja, ni katoličanstva – kaže Ganić.

I on smatra da su mehanizmi za suzbijanje ekstremizma u rukama države, jer je „ekonomski ambijent u kome sazrevaju mlade generacije u Sandžaku, jedan je od uzroka svih oblika ekstremnog ponašanja”.

Skoro svaki drugi stanovnik Novog Pazara je mlađi od 30 godina, što ovaj grad svrstava među najmlađe u Evropi. Dva univerziteta, šest srednjih i deset osnovnih škola, reklo bi se da daju široke mogućnosti mladima. Ali, posao čeka preko 20.000 nezaposlenih, nova radna mesta se sporo otvaraju, veliki centri su daleko, putevi su loši, pa neki mladi ljudi, rukovođeni pogrešnim putokazima, odaberu put ekstremizma u jednom pravcu.