Nobel za odbačeni kolumbijski mir

Još jedan predsednik sa američkog kontinenta dobio je Nobelovu nagradu za mir, a da nisu ispunjeni uslovi koji bi garantovali prekid poluvekovnog građanskog rata.

Norveški Nobelov komitet objavio je odluku da je Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir zbog sporazuma sa gerilom Oružanih revolucionarnih snaga Kolumbije (Fark), a samo pet dana pre nego što je Santos ovenčan maslinovim grančicama, Kolumbijci su na referendumu odbacili ovaj mirovni plan.

Moguće je da je Nobelov komitet odredio ovogodišnjeg laureata pre nego što je u nedelju po olujnom pljusku na izjašnjavanje izašlo svega 38 odsto Kolumbijaca sa pravom glasa i pre nego što je neki glas više od pedeset odsto izašlih odbacilo takvu vrstu „mira”.

Po svemu sudeći, tesna većina od 13 miliona Kolumbijaca izašlih na izbore odbacila je sklapanje sporazuma sa Farkom, zato što se njime praktično amnestiraju krivci za rat dug 52 godine u kome je šest miliona ljudi raseljeno, oko 270 hiljada poginulo, a o osakaćenim, otetim, i unesrećenim životima se više i ne govori.

Činjenica da je kolumbijski predsednik nagrađen Nobelovom nagradom uprkos tome što se na referendumu ispostavilo da je mirovni plan neostvariv izazvala je veliko iznenađenje čak i u norveškoj prestonici, gde je odluka i doneta.

Odatle su i počele spekulacije pojedinih medija da je odluka o dobitnicima doneta pre referenduma za koji se očekivalo da će proći bez ikakvih neprijatnih iznenađenja.

Kada su videli rezultate referenduma, članovi Nobelovog komiteta su brže-bolje sa liste dobitnika skinuli predstavnika Farka, vođu gerile Rodriga Londona, čiji je ratnički nadimak Timočenko.

To su samo špekulacije koje se ne mogu dokazati, ali je i na primeru Kolumbije očito da referendumi više nisu izraz narodne volje ili neposredne demokratije, već sve više liče na ruski rulet, kako piše uvodničar madridskog „El paisa”.

I samog predsednika Kolumbije nagrada je „zaprepastila”, kako je rekao, ali je istovremeno izrazio zahvalnost i nadu da će priznanje pomoći u daljim naporima za mir u ovoj latinoameričkoj zemlji, koja je sve do pogibije Pabla Eskobara (1993) bila poprište krvavih obračuna narko-kartela.

Bez obzira na to što je uvek kontroverzna, nagrada podiže rejting državi, pogotovo ako je njome ovenčan predsednik, pa je i kolumbijski ambasador u Norveškoj Alvaro Sandoval Bernal rekao za tamošnje medije da je medalja poruka nade za njegovu zemlju.

Primetno je, međutim, da je Nobelov komitet odstupio od dosadašnje prakse i nije nagradio drugu stranu, odnosno Timočenka, iako su za takve sporazume obično nagrađivani pregovarači sa obe strane stola.

Huan Manuel Santos i Fark su godinama bili ljuti neprijatelji, a u vreme bivšeg predsednika Alvara Uribea, Santos je kao ministar odbrane rukovodio borbenim dejstvima protiv gerile koja se krila u neprohodnim kolumbijskim džunglama, odakle je u svoje redove regrutovala mnoge nezadovoljnike iz marginalizovanih slojeva.

U tom periodu, zahvaljujući vojnim ofanzivama, redovi Farka su znatno oslabljeni, ali su uvek iznova opet ojačavani.

Pre nego što je postao političar Huan Manuel Santos bio je glavni urednik „El tijempa”, vodećeg kolumbijskog dnevnog lista, koji je do nedavno bio u vlasništvu porodice Santos. Santos je diplomirao na uglednoj Londonskoj školi ekonomije, što mu je pomoglo u vođenju ministarstva finansija devedesetih godina, kada je zemlja prolazila kroz jednu od najtežih ekonomskih kriza.

Pregovori između Vlade i Farka uglavnom su se odigravali u Havani, i trajali su pune četiri godine, a mnoge svetske ličnosti su pomogle da dve zaraćene strane sednu i počnu da razgovaraju. Među njima je i čuveni kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes.

Kada je umro, predstavnici Farka odali su mu poštu i zakleli su mu se da će ostati verni svom uverenju da je moguće izgraditi mirnu Kolumbiju u kojoj će svako imati svoje mesto. Ubeđeni smo da još nije kasno za našu utopiju, poručili su farkovci autoru „Sto godina samoće”.

I predsednika Santosa ožalostila je smrt Garsije Markesa. Njegov brat bio je veliki prijatelj sa kolumbijskim nobelovcem jer su kao novinari radili zajedno u časopisu „Alternativa”. Tada je rekao da je Garsija Markes čovek zahvaljujući kome se ime Kolumbija pročulo do najudaljenijih zemalja sveta.

Tada su pregovori u Havani, uz posredničke usluge Norveške, bili u punom jeku. Smrt kolumbijskog nobelovca doprinela je da se približe suprotstavljene strane. Hoće li nova Nobelova medalja, koja je ovog puta dodeljena kolumbijskom predsedniku, doprineti da prestane građanski rat u Kolumbiji, onako kako to očekuje Nobelov komitet u Oslu.