Smeće pliva Pacifikom

London – Prostrani Veliki pacifički tepih od smeća mnogo je veći nego što se ranije mislilo, pokazalo je snimanje iz vazduha.

Džinovska „fleka” na Tihom okeanu pokriva oko 4,5 miliona kilometara kvadratnih, objavio je „Gardijan”.

Izviđanje iz vazduha izvela je fondacija „Ocean Cleanup”, finansirana od strane filantropa iz celog sveta i holandske vlade, koja planira da do 2020. godine počne sa čišćenjem ogromne količine plastičnog otpada koji kruži okeanima.

„Uobičajeno je da se prvo izvidi sa čime imate posla i to je bio zadatak pre nego što počnemo sa čišćenjem. Ali ovo što smo videli nismo očekivali. Količina smeća nas je potpuno iznenadila. Bizarno je videti toliko đubreta u onome što bi trebalo da bude čist okean”, istakao je Bojan Slat, osnivač fondacije.

Centar Velikog pacifičkog tepiha od smeća je miran deo Tihog okeana, a morske struje koje kruže oko njega donose smeće. To uzrokuje akumulaciju plutajućeg đubreta u velikim gomilama.

Dok je ranije ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu od smeća skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali.

Deo Velikog pacifičkog tepiha smeća koji je sniman iz vazduha je onaj od Havaja do Kalifornije. Glavna koncentracija pokriva površinu od milion kvadratnih kilometara, a periferija još 3,5 miliona kilometara kvadratnih.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, Veliki pacifički tepih od smeća raste takvom brzinom da postaje, poput Velikog kineskog zida, vidljiv iz svemira. Prošle godine, „Ocean Cleanup” poslao je 30 brodova kroz džinovsku deponiju kako bi procenili veličinu problema.

Međutim, novo izviđanje iz vazduha pokazuje da su potcenili razmeru problema.

Ipak, ima i dobrih vesti.

„Veći deo otpada je krupna plastika. Moramo da radimo brzo jer će se u narednih nekoliko decenija raspasti na nivo mikroplastike, koja kasnije dospeva u lanac ishrane”, objasnio je Slat.

Fondacija će projekat čišćenja početi raspoređivanjem prototipa džinovske „kante” u obliku latiničnog slova V, koja će koristiti morske struje da pokupi đubre.

Ukoliko se prototip pokaže uspešnim, 2020. godine će u okean postaviti ogromnu, 100 kilometara dugačku „kantu”, preneo je Tanjug.