Osam srpskih glasova nije sprečilo otimanje „Trepče"

Upr­kos oštrim pro­ti­vlje­nji­ma Be­o­gra­da, pro­te­sti­ma srp­skih ru­da­ra ko­ji da­ni­ma blo­ki­ra­ju sa­o­bra­ćaj­ni­ce na se­ve­ru, srp­skih mi­ni­sta­ra u ko­sov­skoj vla­di i po­sla­ni­ka Srp­ske li­ste u po­kra­jin­skom par­la­men­tu, ko­sov­ska skup­šti­na je po ubr­za­noj pro­ce­du­ri usvo­ji­la za­kon o „Trep­či”.

Na osno­vu ovog pro­pi­sa ovaj ru­dar­ski kom­bi­nat bi­će 80 od­sto u vla­sni­štvu vla­de u Pri­šti­ni, dok će 20 pro­ce­na­ta ak­ci­ja ima­ti za­po­sle­ni, što su po­dr­ža­le sve al­ban­ske par­ti­je. 

Vlast na Ko­so­vu sma­tra da sva imo­vi­na u po­kra­ji­ni na osno­vu Ah­ti­sa­ri­je­vog pla­na, ko­ji ni­je po­dr­ža­la ni­jed­na vla­da Sr­bi­je, pri­pa­da ovoj sa­mo­pro­gla­še­noj dr­ža­vi.

Na osno­vu od­lu­ke Po­seb­ne ko­mo­re Vr­hov­nog su­da, po­sled­nji rok za pre­da­ju pla­na o or­ga­ni­za­ci­ji „Trep­če” je 1. no­vem­bar 2016, što je na­te­ra­lo ko­sov­sku vlast da pre tog da­tu­ma usvo­ji za­ko­ne.

Rud­nik olo­va i cin­ka „Trep­ča”, ko­ji je po­sled­njih 16 go­di­na po­de­ljen iz­me­đu ju­žnog i se­ver­nog de­la, sta­vljen je od­lu­kom Pri­vred­nog su­da pod mo­ra­to­ri­jum i nji­me je, bar na pa­pi­ru, upra­vlja­la ko­sov­ska Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju.

Ovaj kom­bi­nat je jed­no od ret­kih pred­u­ze­ća na Ko­so­vu ko­je još ra­di i gde je za­po­sle­no oko tri hi­lja­de srp­skih rad­ni­ka i taj deo kom­pa­ni­je, na se­ve­ru Ko­so­va, je­ste pro­fi­ta­bi­lan. Na ju­gu je za­po­sle­no vi­še od hi­lja­du al­ban­skih rad­ni­ka, ali oni me­se­ci­ma ne pri­ma­ju pla­te jer je nji­hov deo fir­me ne­pro­fi­ta­bi­lan.

Upr­kos to­me, al­ban­ska vlast i opo­zi­ci­ja sma­tra­ju da će upra­vo pre­ko pri­va­ti­za­ci­je „Trep­če” bi­ti otvo­re­na vra­ta stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji će po­kre­nu­ti pri­vre­du na Ko­so­vu. 

Ko­sov­ska Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju ob­ja­vi­la je još pre dva­de­se­tak da­na da je pot­pi­sa­la ugo­vor s ne­mač­kom kom­pa­ni­jom HPC u kon­zor­ci­ju­mu sa re­no­mi­ra­nom svet­skom kom­pa­ni­jom „Ernst end Jang” za pru­ža­nje pro­fe­si­o­nal­nih uslu­ga za spro­vo­đe­nje stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti „Trep­če”, sa stra­te­škom ori­jen­ta­ci­jom za njen raz­voj, po ce­ni od 598.920 evra.

Srp­ski po­sla­ni­ci, pak, sma­tra­li su da je reč o po­stup­ku ko­jim se pro­tiv­prav­no Sr­bi­ji od­u­zi­ma vla­sni­štvo nad „Trep­čom” i tra­ži­li su da o sta­tu­su ovog pred­u­ze­ća raz­go­va­ra­ju dve de­le­ga­ci­je Be­o­gra­da i Pri­šti­ne u Bri­se­lu, što su ko­sov­ski po­li­ti­ča­ri od­ba­ci­li. 

U tom to­nu ju­če je pro­te­kla di­sku­si­ja u po­kra­jin­skom par­la­men­tu. Ta­ko je ko­sov­ski pre­mi­jer Isa Mu­sta­fa re­kao da ovim za­ko­nom že­li da za „Trep­ču” otvo­re bu­duć­nost i da ne že­li da go­vo­ri o pro­šlo­sti.

„Imo­vi­na ’Trep­če’ je imo­vi­na Ko­so­va, a ’Trep­ča’ je si­no­nim za Ko­so­vo”, is­ta­kao je Mu­sta­fa.

Oti­ma­nju „Trep­če” pro­ti­vi­lo se je­di­no osam srp­skih po­sla­ni­ka, a pred­sed­nik po­sla­nič­kog klu­ba Srp­ska li­sta Slav­ko Si­mić re­kao je da je srp­ska za­jed­ni­ca uve­re­na da je ovaj ob­lik na­cr­ta opa­snost po srp­ske rad­ni­ke. 

„Ovaj za­kon je ne­pri­hva­tljiv. Mi že­li­mo da se to re­ši pu­tem di­ja­lo­ga, ne pred­lo­gom za­ko­na. Vo­leo bih da po­ša­ljem po­ru­ku gra­đa­ni­ma srp­ske za­jed­ni­ce i rad­ni­ci­ma da Srp­ska li­sta ni­je gla­sa­la za ovaj za­kon”, re­kao je Si­mić.

Iako su be­o­grad­ski zvaničnici is­ti­ca­li da je­ p­ra­va­ adresa za­ razgovor o „Trepči” pre svega Beograd, a mesto za rešavanje spornih pitanja o imovini pregovarački sto u Briselu, kosovski pregovarači su odbijali da pregovaraju o „Trepči”, ističući da o imovini Kosova nema razgovora.

I pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić, to­kom po­sled­nje po­se­te Ko­so­vu u apri­lu ove go­di­ne, is­ta­kao je da se „pri­bo­ja­va” po­ku­ša­ja ko­sov­ske stra­ne da se iz­gla­sa po­se­ban za­kon ko­jim bi „’Trep­ču’ pre­tvo­ri­li u jav­nu svo­ji­nu tzv.

Re­pu­bli­ke Ko­so­vo”, ali i da će be­o­grad­ska de­le­ga­ci­ja in­si­sti­ra­ti u Bri­se­lu da im se „ja­sno sta­vi do zna­nja da Sr­bi­ja ne da ne­će u to­me da uče­stvu­je, već da to ne­će da do­pu­sti”, i na­ja­vio ula­ga­nja Sr­bi­je u „Trep­ču”.

Za­me­nik ko­sov­skog pre­mi­je­ra Bra­ni­mir Sto­ja­no­vić sma­tra da je pred­log o „Trep­či” vi­še po­li­tič­ki ne­go eko­nom­ski, jer ne­ma eko­nom­ske lo­gi­ke.

Ka­že da je ve­li­ki pro­blem to što Pri­šti­na ne že­li da se u Bri­se­lu re­ša­va­ju imo­vin­ska pi­ta­nja i da će to si­gur­no osta­vi­ti tra­ga i na di­ja­log i na bu­du­će od­lu­ke srp­skih mi­ni­sta­ra i po­sla­ni­ka na Ko­so­vu.

Mi će­mo se na­red­nih da­na sa­sta­ti i od­lu­či­ti o na­red­nim ko­ra­ci­ma, ka­da će­mo vi­de­ti i šta da­lje da ra­di­mo”, ot­kri­va Sto­ja­no­vić.

Jed­na od mo­guć­no­sti je­ste i da srp­ski uče­sni­ci u ko­sov­skoj vla­sti na­pu­ste sve in­sti­tu­ci­je u Pri­šti­ni, što bi for­mal­no zna­či­lo da je pa­la vla­da Ko­so­va.

Na pi­ta­nje da li će po­sle ovog za­ko­na srp­ski mi­ni­stri osta­ti u ko­sov­skoj vla­di i da li će srp­ski po­sla­ni­ci po­dr­ža­va­ti skup­štin­sku ve­ći­nu, Sto­ja­no­vić ka­že: „Ni­ka­da ni­smo svo­je pri­su­stvo u in­sti­tu­ci­ja­ma za­ku­ca­va­li, ta­ko da ni­je ne­mo­gu­će da ih na­pu­sti­mo u slu­ča­ju da pro­ce­ni­mo da nam je ma­nja šte­ta da bu­de­mo van ne­go unu­tar njih, i si­gur­no ima mno­go onih ko­ji mi­sle da bi tre­ba­lo da na­pu­sti­mo in­sti­tu­ci­je i da ne uče­stvu­je­mo u da­ljem ra­du. Ali ta­kva od­lu­ka još ni­je do­ne­ta i si­gur­no će se o to­me raz­go­va­ra­ti”, re­kao je Sto­ja­no­vić. 

Odluka o „Trepči” ništavna bez dogovora

Zvečan, Rudare – Odbornici četiri opštine na severu Kosova i Metohije na sednici održanoj juče u Zvečanu doneli su jednoglasne zaključke kojima „svako donošenje odluka po pitanju pravnog statusa ’Trepče’ bez dogovora smatraju ništavnim i nesprovodivim na teritoriji četiri opštine na severu Kosova i Metohije”.

Odbornici i rukovodstvo opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, pozvali su vlasti u Prištini da o ovom pitanju razgovaraju s menadžmentom „Trepče” na severu Kosmeta, kao i s predstavnicima sindikata, ali i sa pravim vlasnicima Kombinata. U zaključcima stoji: „Oštro se protivimo predlogu nacrta zakona o ’Trepči’ i zahtevamo njegovo momentalno povlačenje iz procedure”.

Odmah po završetku sednice, na magistralnom putu Kosovska Mitrovica – Kraljevo, u mestu Rudaru, u opštini Zvečan, uprkos jakoj kiši, održan je treći dan zaredom dvočasovni protest više hiljada Srba sa cele teritorije Kosova i Metohije.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković i juče je apelovao na Prištinu da povuče nacrt zakona iz skupštinske procedure, ali je i u ime Srbije uputio poruku mira i poziv Prištini da „Srbi i Albanci zajedno grade budućnost”.

– Vlada Republike Srbije je protiv zakona kojim se ozakonjuje otimanje srpske imovine, a kosovske vlasti idu na to da uzurpiraju celokupnu imovinu „Trepče”, vođene i ciljem da promene etničku strukturu u srpskim sredinama – kazao je Petković. – Mi na to ne možemo da pristanemo. Ako Priština neće da razgovara, neka znaju da će srpska zastava, dok je Srba i srpskog naroda, biti na onom brdu– upozorio je Petković na protestu u Rudaru.

Ministar u kosovskoj vladi Ljubomir Marić ponovio je da je nacrt zakona o „Trepči” usvojen preglasavanjem na sednici kosovske vlade, naglasivši da su srpski predstavnici bezuspešno tražili razgovor i dogovor.

Generalni direktor „Trepče” Jovan Dimkić naglasio je: „U svakom času smo spremni da razgovaramo na ekspertskom nivou, o reorganizaciji i načinu upravljanja, ali se o vlasničkoj strukturi mora razgovarati sa Vladom Srbije”.

– Ako nas želite za partnera, spremni smo da razgovaramo, a ako to nećete, onda u potpunosti preuzimate odgovornost za usvajanje nacrta zakona. Ali, ovaj zakon neće proći – bio je izričit direktor Dimkić.

Oštar je bio i Goran Rakić, gradonačelnik Kosovske Mitrovice, koji je upozorio da će Priština naići na otpor ukoliko ne bude razgovarala s većinskim vlasnikom i menadžmentom Kombinata.

Na protestu su govorili i predstavnici Sindikata „Trepče”, naglasivši da će radnici braniti Kombinat, uz podršku Vlade Republike Srbije, koja je većinski vlasnik „Trepče”, ali i građana, koji znaju da im bez ovog giganta nema opstanka i ostanka ne samo na severu Kosmeta, već i u svim sredinama gde su Srbi manjina.

Biljana Radomirović