​Sudovi ublažavaju kazne za primanje mita

Činjenicu da je okrivljeni ostao bez posla zbog krivičnog postupka za primanje mita, sudovi su u čak pet slučajeva cenili kao olakšavajuću okolnost pri odmeravanju kazne. Ovaj zaprepašćujući podatak izneo je mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, na nedavno održanom savetovanju krivičara na Zlatiboru.

Sudija je analizirao ukupno 27 pravosnažnih presuda za primanje i davanje mita, koje je Apelacioni sud u Beogradu doneo od 2011. do 2015. godine. Toliko je ukupno bilo konačnih presuda za mito na teritoriji koju pokriva ovaj apelacioni sud, a to su viši sudovi u Beogradu, Valjevu, Pančevu i Smederevu.

Osuđena su 33 okrivljena (29 muškaraca i četiri žene), od kojih samo dvoje zbog davanja mita i to su bili vlasnik privatnog preduzeća, i strani državljanin koji je mito dao cariniku. Jedan od njih je osuđen uslovno, a drugi je oslobođen kazne.

U ostalim slučajevima reč je o službenim licima koja su primila mito, a među njima je najviše policijskih službenika i lekara.

Većina je osuđena na kaznu zatvora, ali je najveći broj tih kazni ublažen ispod zakonom propisanog minimuma od dve godine zatvora. Od 25 osuđenih na kazne zatvora, samo je troje osuđeno na kazne iznad dve godine, a ostalima je kazna ublažena ispod minimuma. Zakonski maksimum za primanje mita je 12 godina, a najteža pravosnažno izrečena kazna je tri i po godine zatvora, dakle opet mnogo bliža minimumu nego maksimumu. Najčešće su izricane kazne od godinu dana, a slede kazne od šest meseci zatvora. U nekoliko ovih slučajeva sud je odlučio da osuđenik izdržava kaznu u svom stanu. Izrečeno je i više uslovnih osuda.

– U skoro svim slučajevima, zahtevani ili primljeni poklon je bio novac, uglavnom devizni, a samo u jednom slučaju korist se sastojala u plaćanju aranžmana za letovanje, uključujući i avionske karte. Iznosi primljenog novca kreću se od 300 dinara do 19.000 evra. Može se zaključiti da je reč pretežno o „sitnoj korupciji”, ali to ne može biti razlog da učinioci „zasluže” takvu blagost sudova kod izricanja kazni – kaže mr Sretko Janković.

Iz analiziranih presuda se čak i ne vidi da li je visina pribavljene koristi uticala na visinu izrečene kazne. To se ne vidi ni u predmetu gde je učinilac primio 19.000 evra i više od 70.000 dinara, jer se u presudi ne navodi da li je iznos mita uticao na visinu izrečene kazne, ali je očigledno da nije, kaže sudija, jer je okrivljenom ublažena kazna.

– Samo u jednom predmetu sud je pogrešno kao olakšavajuću okolnost cenio „male iznose pribavljene imovinske koristi”. Ni prvostepeni ni drugostepeni sudovi ne ulažu dovoljno napora da obrazlože odluku o kazni, već to rade rutinski i površno. Obrazloženja su šablonska, stereotipna i uopštena – kaže Sretko Janković.

Pitali smo sudiju koje su to olakšavajuće okolnosti zbog kojih su njegove kolege ublažavale kaznu ispod zakonom propisanog minimuma.

– Uglavnom su cenjene uobičajene olakšavajuće okolnosti koje se odnose na ličnost okrivljenog, kao što su porodične prilike, da je okrivljeni oženjen, da je otac i slično, zatim ranija neosuđivanost i starosna dob okrivljenog, kao što su mladost ili starost. Neke okolnosti sudovi su pogrešno cenili kao olakšavajuće, na primer „korektno držanje okrivljenog u postupku, jer se uredno odazivao pozivima suda”, a znamo da je to obaveza okrivljenog. Činjenica da je neko izgubio posao nikako ne može biti olakšavajuća okolnost kod primanja mita, jer je upravo zloupotrebio svoju javnu službu radi postizanja nezakonite lične koristi – kaže naš sagovornik.

Iako se po izrečenim kaznama ne bi moglo reći da su sudovi tražili i otežavajuće okolnosti, ipak se u pojedinim presudama može naći i ranija osuđivanost kao otežavajuća okolnost. U jednoj presudi je navedeno da je okrivljeni bio policijski službenik čija je osnovna funkcija suzbijanje kriminala, a u jednoj odluci je rečeno da je okrivljeni kao doktor grubo povredio profesionalna i etička načela lekarskog poziva.

– Prvostepeni sud je u jednom slučaju pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio to što je okrivljeni krivično delo izvršio sa umišljajem, što ne može biti olakšavajuća okolnost, jer se primanje mita može izvršiti samo sa umišljajem, a ne i iz nehata – kaže sudija.

Takođe je poražavajući i podatak da krivični postupci za primanje mita veoma dugo traju. U čak 16 predmeta postupak je trajao duže od pet godina, dok je samo u jednom predmetu okončan u roku od jedne godine. U čak tri slučaja prošlo je 11 godina od izvršenja krivičnog dela do pravosnažno izrečene kazne, jedan slučaj je trajao 16, a jedan 17 godina. Sudija Janković pita da li kazna izrečena posle 11, 16 ili 17 godina može ostvariti svoju svrhu.

– Analiza pravosnažnih presuda je pokazala da je kaznena politika sudova za primanje mita bila izuzetno blaga, jer je u 80 odsto slučajeva okrivljenima izrečena ublažena kazna – kaže sudija Sretko Janković.

Kaznena politika je i neujednačena, jer je isti sud u sličnim slučajevima izrekao veoma različite kazne. Na primer, jedan lekar je osuđen na 10 meseci kućnog zatvora, a drugi, u istom sudu, na tri godine zatvora. Tražili su novac za operaciju, s tim što je teže osuđeni zahtevao manji iznos (350 evra), a blaže osuđeni je dva puta tražio nešto veće iznose (400 i 700 evra). Doduše, Apelacioni sud je, po žalbi odbrane, prvom smanjio kaznu na dve i po godine, a drugom, po žalbi tužioca, povećao kaznu na godinu dana zatvora.

Neophodno je da se ustanovi zvanična statistika o izrečenim kaznama, jer pravosudna statistika ne sadrži potrebne podatke na osnovu kojih bi sudije imale uvid u situaciju. Izricanje različitih kasni za slične slučajeve, naglašava Janković, narušava princip jednakosti građana pred zakonom. Pritom je Srbija na 71. mestu među 168 zemalja, prema indeksu percepcije korupcije.