Beograd upozorio Brisel na otimanje „Trepče"

Koje će konkretne političke i pravne mere preduzeti Beograd posle odluke kosovske skupštine da konfiskuje kombinat „Trepča” i povodom briselskog sporazuma o telekomunikacijama, biće poznato posle sednice Vlade Srbije koja će se održati u utorak.

Premijer Aleksandar Vučić je o ovom problemu razgovarao sa najbližim saradnicima, ministrima u Vladi Srbije, direktorom Kancelarije za KiM i pojedinim ambasadorima država čiji bi stav mogao da utiče na razrešenje situacije oko pokušaja Prištine da otme „Trepču”.

Dok javnost čeka odluku državnog vrha o daljim koracima, Marko Đurić uverava da će Beograd koristiti sva pravna, politička sredstva i sve demokratske, parlamentarne i vanparlamentarne metode borbe da bi zaštitio svoju imovinu u pokrajini.

„Zašto se usvaja nešto što je nesprovodivo? Možemo očekivati veoma izbalansirane i pažljivo promišljene odluke nastale posle sagledavanja svih aspekata situacije. Biće uzeta u obzir situacija na KiM i neophodnost očuvanja dobrih odnosa sa svima u međunarodnoj zajednici”, rekao je Đurić.

Prvi korak je već napravljen jer je iz Nemanjine 11 poslato pismo u Brisel u kojem su objašnjene štetne posledice odluke pokrajinskog parlamenta. Iz sedišta EU navode da su primili na znanje zakon koji je o „Trepči” usvojila kosovska skupština i ističu da je Brisel spreman da posreduje u razgovorima Beograda i Prištine o svim temama o kojima dve strane postignu saglasnost i ako se to nađe u agendi dijaloga. Sudeći po ovom odgovoru Maje Kocijančič, portparolke Evropske komisije, o otimanju „Trepče” dve delegacije neće razgovarati jer kosovski političari odbacuju takvu mogućnost. Oni su Trepču proglasili kosovskom imovinom i tvrde da je to gotova stvar.

„Jasno smo stavili do znanja da se o imovini Kosova neće razgovarati u Briselu. Mi nećemo pristati da razgovaramo o Trepči u Briselu i to je crvena linija koju nećemo preći”, rekao je Isa Mustafa, premijer Kosova.

To je verovatno i razlog zašto Beograd razmišlja da ovo pitanje prebaci na nivo Ujedinjenih nacija i da se o tome razgovara na sednici Saveta bezbednosti UN. Predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veseli smatra da je to besmisleno i da nema razloga da se o tome razgovara u Briselu i Njujorku. On je u prisustvu rudara u južnom delu „Trepče” potpisao zakon o „Trepči” i kaže da Đurić ne treba time da se bavi.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun uverava pak da se problem „Trepče” ne može rešiti bez Srbije i smatra da će Brisel pre ili kasnije morati da reaguje, imajući u vidu da je vlada poslala pismo u kome je objasnila štetne posledice odluke o „Trepči”.

„Za Vladu Srbije ovaj zakon nije obavezujući i on neće biti prihvaćen, jer ’Trepča’ ne može da se uzima na silu”, rekao je Drecun i naveo da je sve što se dešava sa imovinom „Telekoma” i „Trepčom” pokušaj Prištine da nametne presedan, jer nemaju nijedan dokaz da su oni vlasnici imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. On je najavio da će se o ovom problemu uskoro razgovarati i na sednici skupštinskog odbora za KiM.

Za status „Trepče” podjednako su zainteresovani Beograd i Priština, ali iz različitih razloga. Srbija želi da oko tri hiljade radnika, koliko ih radi u kombinatu „Trepča sever”, nastavi s radom jer je to jedini način da oni ostanu da žive u pokrajini. S druge strane, Priština smatra da je „Trepča” zlatna koka koja bi mogla da pomogne da se pokrene kosovska privreda.

Da to i nije baš tako, navodi „Koha ditore”, koja prenosi analizu ekonomskih stručnjaka iz Prištine koji su zaključili da „Trepča” duguje više od 1,7 milijardi evra. Oni su naglasili da je, uprkos ovom dugu, Priština navodno našla kupca za posrnulog giganta. Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera, koji je zamrzao svoju funkciju, kaže da nema takve informacije, ali da ga to ne bi začudilo. On je upozorio da će Albanci morati da shvate koliko je pitanje „Trepče” važno za Srbe.

„Ako ostanu gluvi i nemi, moja preporuka će biti da napustimo vladu. Neko je rešio da demonstrira političku silu i doneta je politička odluka bez razmišljanja o radnicima”, rekao je Stojanović.

On kaže da će zamrzavanjem učešća srpskih predstavnika prištinske institucije izgubiti legitimitet i da će to biti znak da se ne poštuje demokratija i da se ne sluša šta Srbi govore. „Jasno je da se ovakvim odlukama negira pravo Srba da odlučuju o bilo čemu i pitanjima koja su od interesa za naš narod”, naveo je Stojanović.

Osim trojice srpskih ministara u kosovskoj vladi, svoj status je takođe zamrzlo i 10 poslanika Srpske liste, čiji potez je šef vladajućeg Demokratskog saveza Kosova Ismet Bećiri ocenio kao ucenu.

„Nemamo zvaničnu najavu da će da nas bojkotuju, ali ne mislim da tako nešto da može da stavi u rizik rad vladajuće koalicije jer vlada ima dovoljan broj glasova i naravno da je naš interes da zajednice budu deo institucija, ali treba da se nauče da ucenama i pretnjama ne mogu da nameću rešenja”, kazao je Bećiri za „Zeri”. Zamenik ministra za lokalnu samoupravu u vladi Kosova Bajram Gecaj kaže da od poslanika Srpske liste nisu zvanično dobili da će zamrznuti svoj status u Skupštini Kosova.

„Videćemo šta će se dešavati sutra, da li ćemo dobiti zvanično upozorenje za ovo. Ako je to istina, trebalo bi da nešto napismeno od njih dobijemo, a onda ćemo sesti i razgovarati i videti kako da to pitanje rešavamo”, rekao je Gecaj za Radio Slobodna Evropa.