Tom Henks juri za tajnom „Inferna"

Pored dela koje je ostavio, Dante Aligijeri je inspirisao rađanje još jednog. Da li je to delo virus koji seje smrt? Da li „inferno” za čovečanstvo znači pakao, čistilište ili spasenje? Odgovore na ova pitanja izmaštao je i u romanu „Inferno” ponudio pisac Den Braun, a na filmsko platno preneo reditelj Ron Haurad, dobitnik Oskara za režiju filma „Blistavi um”. Triler „Inferno” premijerno u Beogradu biće prikazan u sredu u 20 sati u bioskopu „Sinepleks” u TC „Ušće”, i u isto vreme u Novom Sadu u „Arena sinepleksu”, a već od četvrtka biće na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.

U „Infernu” poznati Braunov junak, Robert Langdon, budi se u bolničkom krevetu u Firenci, pod sedativima i dezorijentisan. U takvom stanju se nalazi jer se našao između suprotstavljenih strana koje se utrkuju oko jedne informacije: gde je skriveno misteriozno i smrtonosno remek-delo što preti čovečanstvu? Zato profesor istorije, umetnosti i simbologije mora da protumači zagonetne tragove koje za sobom ostavlja imućni genije genetskog inžinjerstva…


Iz filma „Anđeli i demoni” (Foto „Soni pikčers”)

Langdona treći put na velikom platnu igra Tom Henks, dvostruki dobitnik Oskara za glavne uloge u filmovima „Filadelfija” i „Forest Gamp”. Partnerka u filmu mu je Felisiti Džons, nominovana za Oskara za ulogu u biografskom filmu o Stivenu Hokingu – „Teorija svega”. U „Infernu” igraju još: Omar Sija, Sidse Babet Knudsen, Ben Foster i Irfan Kan. Za adaptaciju romana bio je zadužen scenarista Dejvid Koep, koji je za veliko platno adaptirao Braunove „Anđele i demone” (2009), i to zajedno sa Skivom Goldsmanom, koji je prema romanu „Da Vinčijev kod” napisao scenario za istoimeni film 2006. godine.

Dok je „Da Vinčijev kod”, u kojem je Henks igrao sa Odri Tatu („Čudesna sudbina Amelije Pulen”), Ijanom Makelenom i Žanom Renoom, uglavnom sniman u Parizu i Londonu, a „Anđeli i demoni” (u filmu igrao Juan Makgregor) uglavnom u Vatikanu i Rimu, „Inferno” je za scenografiju pozajmio trgove i ulive Firence, Venecije, Budimpešte i Istanbula.

Podsetimo, „Da Vinčijev kod” bio je najgledaniji filma u Srbiji 2006. godine sa 118.775 gledalaca a „Anđeli i demoni”, sa gledanošću od 44.775 posetilaca, među deset najgledanijih 2009. godine. Prvi film je svetsku premijeru imao na otvaranju Kanskog festivala a zaradio je 758,2 miliona dolara, dok je drugi inkasirao 485 miliona dolara.

Tom Henks i Odri Tatu u „Da Vinčijevom kodu” (Foto „Soni pikčers”)

Povodom trećeg filma o misterijama koje rešava Robert Langdon, reditelj Hauard je rekao: „Publika je širom sveta pokazala da voli da gleda njegove avanture, a ’Inferno’ u svojoj radnji sadrži još više intriga, trilera i akcije nego prethodna dva filma.”

Zašto Vatikan ne voli Dena Brauna

„Inferno” je roman Dena Brauna (1964), objavljen 2013. godine. Piščevo interesovanje za kriptografiju i tajne državne agencije i udruženja navelo ga je da napiše prvi roman „Digitalna tvrđava”. „Anđele i demone”, o napadu Iluminata na Vatikan, objavio je 2000, a zatim i svetski bestseler „Da Vinčijev kod” (2003), uznemirivši Katoličku crkvu poigravanjem s teorijama koje negiraju božansku prirodu Isusa Hrista i sugerišu da je imao potomstvo s Marijom Magdalenom. Ovo štivo, kao i „Anđeli i demoni”, naišli su na neodobravanje Vatikana i poziv na bojkot. Objavio je i „Tačku prevare” i „Izgubljeni simbol”, koji su, zajedno s drugim romanima, prodavani u milionskim tiražima i prevedeni na 52 jezika. Novi roman najavljuje za septembar naredne godine.