Srebrenica

Kako će biti okončana izborna bitka za Srebrenicu? Kandidat srpskih stranka za načelnika opštine Mlađen Grujčić ubedljivo je prvi posle brojanja glasova i u Srebrenici i naknadnoj proveri u Sarajevu ali to još ne znači da je i siguran pobednik.

Grujčićevo ubedljivo vođstvo izazvalo je snažan politički potres u Sarajevu, iz glavnog grada BiH počeli su da stižu gotovo dramatični zahtevi da se nikako ne sme dozvoliti da Srbin dođe na čelo Srebrenice.

Ruski informativni portal Sputnjik izvestio je da je „Alija Izetbegović naredio da Srebrenica ne sme pasti u ruke Srbima”. Kolegijum bošnjačke Stranke demokratske akcije zatražio je poništavanje izbora u Srebrenici a još aktuelni načelnik Ćamil Duraković tvrdi „da Srebrenica nije pala” i da „nema predaje dok postoji zrno nade”.

Ovakva i slična, veoma emotivna reagovanja, krenula su već posle prvih nagoveštaja da bi u ovom gradiću na severoistoku BiH lokalni izbori mogli da donesu promenu vlasti, tačnije pobedu srpskog kandidata za načelnika. I sasvim su razumljiva, Srebrenica zbog tragičnih događaja iz 1995. godine, zauzima najistaknutije mesto u glavi i srcu svakog Bošnjaka.

Danas, 21 godinu posle srebreničke tragedije, postoje, međutim, u vrhu vlasti u Sarajevu ekstremisti koji koriste svaku priliku da zloupotrebe bilo koju dnevnu temu iz života što se upravo dogodilo i sa lokalnim izborima u Srebrenici. Spremni su da čak pogaze izbornu volju većine građana ne birajući sredstva.

U takvom ponašanju prednjači član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Mudriji političar na njegovom mestu svakako bi uočio da je Srbin na čelu Srebrenice veliki dobitak za tamošnje muslimansko stanovništvo.

Jer bi on, upravo zbog tragičnog nasleđa 1995. godine, morao da se najpažljivije odnosi prema Bošnjacima. A kad se tome doda još i budno oko Zapada sasvim je jasno ko bi bio najveći dobitnik dolaska Mladena Grujčića na mesto prvog čoveka Srebrenice.

Bakir Izetbegović je, međutim, pao na ovom ispitu ubedljivo potvrđujući da nasleđeno prezime nije dovoljno da se obezbedi politička zrelost i državnička mudrost.

Za Zapad čiju podršku Izetbegović uživa slučaj „Srebrenica” možda je povod da ozbiljnije razmisli o svojoj politici dvostrukih aršina – u ovom slučaju u odnosu prema nepotizmu: tretirajući ga kao nešto katastrofalno (Sirija, Severna Koreja) ili prihvatljivo (BiH).

A kad je već reč o Zapadu – čuvaru mir i demokratije u BiH –  pada u oči ponašanje njegovih najglasnijih telala: američke ambasadorke u Sarajevu Elizabet Kormark i Valentina Incka, visokog predstavnika u BiH.

Njih dvoje bili su najvredniji kritičari nedavnog referenduma u Republici Srpskoj, naprosto su se utrkivali u osudama i pretnjama. U slučaju rezultata izbora u Srebrenici od njih dvoje može da se čuje samo – ćutanje.