Slika sveta i vrednosni sistem

Rad na izradi velikog Rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti kao i sve veće interesovanje mladih istraživača za leksikologiju (nauku o značenju reči), naveli su neke kolege iz Instituta za srpski jezik SANU da izaberu teme svojih doktorskih disertacija koje povezuju njihovo leksikografsko iskustvo stečeno u radu na rečniku sa leksikološkim teorijama, koje su naučili na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Čitaoci „Politike“ će u narednim danima imati priliku da pročitaju seriju tekstova saradnika ovog instituta, koji su inspirisani njihovim doktorskim disertacijama, a prilagođeni širokoj publici. Ovi tekstovi predstavljaju retku priliku da se šira publika na pristupačan način upozna sa sadržajem naučnih radova članova jedne uvažene naučne institucije kao što je Institut za srpski jezik SANU, a čiji su rezultati verifikovani u drugoj značajnoj naučnoj instituciji – na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U vremenu lake i brze zabave u kojem živimo, bilo bi dobro da ovakvih pokušaja ima više, u svim naukama i naučnim središtima, kako bi se u građanstvu širilo interesovanje za nauku i popularizovale prave vrednosti. Naučne institucije, pored ostalog, imaju obavezu i odgovornost da svoje rezultate i dostignuća približe širim masama, a ne da ih predstavljaju samo u uskim, zatvorenim naučnim krugovima. Autori nekih od ovih članaka žalili su se da im je za njihovo pisanje bilo potrebno više koncentracije i truda nego za priloge u naučnim časopisima. Ovo je razumljivo, jer nije lako iznositi naučne činjenice svima razumljivim jezikom. Zbog toga ovaj trud na popularizaciji nauke valja uvažavati bar delimično onoliko koliko i rad u elitnoj nauci. Svi ovi tekstovi, kao i neki drugi, biće objavljeni u knjizi „Reči pod lupom“, u izdanju izdavačke kuće Tanesi.   
Čitaoci zainteresovani za jezička pitanja upoznaće se sa rečima koje imaju najviše značenja u srpskom jeziku. Saznaće da u te reči spadaju imenice vatra, glava, kuća, pridev oštar, glagoli ići, doneti, držati. Jezik čuva mnoge dokaze o tome koliko je kuća važna u srpskoj kulturi. Mnogobrojna značenja, izvedenice i frazemi (ustaljeni izrazi od dveju ili više reči, čije značenje obično ne proizlazi iz značenja sastavnih delova) u to nas uveravaju – držati otvorenu kuću, biti kao kod svoje kuće, moja kućica, moja slobodica! Među rečima koje imaju mnogo značenja spadaju i one koje označavaju životinje. Zbog toga će biti pomena i o lavovima, gorilama, macama, zmijama, kada označavaju ljude, kao i o bubi, mečki, mišu, zmaju, kada se odnose na predmete. Saznaćemo da je sat najčešći imenički turcizam u srpskom jeziku, ali ćemo se upoznati i sa ostalim najučestalijim turcizmima. U tekstu koji otkriva poreklo naziva za jela koja se pripremaju u srpskoj kuhinji biće reči o tome da polovina naziva (pa samim tim i polovina jela) spada u pozajmljene, a među njima je najviše turcizama, što znači da je turska kuhinja najviše uticala na srpsku i da se taj uticaj oseća i do danas. Upoznaćemo se sa jabukama petrovačom, pamuklijom, šimširkom, kruškama jagodnjačom, ječmenjačom, lubeničarkom i drugim nazivima za autohtone srpske voćke koje polako nestaju, pa je trebalo sakupiti njihove nazive i sačuvati ih od zaborava. Među zanimljive reči našeg jezika spadaju glagoli sa više prefiksa (poispreprodavati, iznarazgovarati se), kao i zbirne imenice (žgepčad, prosjačad, mangupčad, sitnež, pilež, mladež), pa će i njima biti posvećena odgovarajuća pažnja. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da smo skloniji u kreiranju naziva za ljude nepoželjnih nego poželjnih osobina, pa će se u nekim testovima osvetliti pejorativi koji se u srpskom jeziku koriste za stara lica, za pripadnike različitih društvenih grupa ili pojedinaca.
Sve veću pažnju u leksikološkim istraživanjima privlače reči kojima se iskazuju apstraktni pojmovi. Upoznaćemo se sa podatkom da žene i muškarci imaju različite prototipične emocije i da za žene u tu grupu spadaju radost, tuga i ljubav, a za muškarce tuga, žalost i mržnja. Dobićemo odgovor na pitanja kako i zašto emocije prerastaju u osobine i da li je hrabrost emocija ili osobina. Razmislićemo o tome da li hrabrost podrazumeva strah i može li se biti hrabar, a ne biti uplašen? Saznaćemo kako u našoj naivnoj slici sveta nekoga zavolimo, zaljubimo se i zamrzimo i kako apstraktno značenje predloga ne možemo razumeti dok ih ne konkretizujemo u prostornim dimenzijama.
Upoznaćemo se i sa zastarelim izrazima koje danas delimično ili u celini više ne upotrebljavamo i sa starim izrazima biblijskog porekla koji su u živoj upotrebi, a ne poznajemo njihova izvorna značenja.
Osnovna poruka svih ovih tekstova jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima srpskog jezika otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.
Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du