Bob Dilan, Homer našeg vremena

Ima li većeg iznenađenja posle proglašenja Boba Dilana za dobitnika Nobelove nagrade za književnost?

Ne samo da ovoga puta nije bio među favoritima, iako je u konkurenciji uporno opstajao već godinama, već je njegova pobeda šokantna zbog toga što je reč o pesniku koji dolazi iz muzičkog sveta...

Dilan je inače jedini kantautor koji je dobio Nobelovu nagradu i prvi Amerikanac koji je posle Toni Morison, nagrađene 1993. godine, dobio ovo priznanje.

Dajući informaciju o nagrađenom, Sara Danijus, stalni sekretar Švedske akademije, poručila je da se nada da akademiji neće biti upućene kritike zbog ovog izbora.

Nobelov komitet ovenčao je Boba Dilana prestižnim priznanjem s obrazloženjem da je „stvorio novi poetski izraz u okviru velike američke tradicije kantautora”.

– Vremena se menjaju – izjavila je Sara Danijus poredeći Dilanove pesme sa stvaralaštvom Homera i Safpo.

– Ako se osvrnemo na prethodnih 5000 godina i dođemo do Homera i Sapfo, uvidećemo da su oni stvarali poeziju predviđenu za izvođenje na način na koji to sada čini Bob Dilan. I dalje s uživanjem čitamo Homera i Sapfo, a možemo i treba da čitamo i Dilana. Naravno da on zaslužuje priznanje, on je veliki pesnik engleskog govornog područja. Tokom 54 godine traje, obnavljajući se neprestano, dodala je Sara Danijus, istakavši da je i uprkos Dilanovom slikovitom razmišljanju, umeću sastavljanja rima i refrena, ipak lično uvek bila obožavateljka Bouvija.

Stav je Švedske akademije da Dilan ima status ikone i da je njegov uticaj na savremenu muziku dubok. Per Vestberg, član Švedske akademije, dodao je: „On je verovatno najveći živi pesnik”, a ponadao se da će tradicionalno predavanje koje laureati Nobelove nagrade drže u Stokholmu u stvari biti koncert.

Bob Dilan kao stvaralac pleni generacije slušalaca počev od njegovih pesama iz šezdesetih godina 20. veka. Neke od Dilanovih kompozicija nalaze se na listama najboljih pesama svih vremena.

Pesma „The Times They Are a-Changing” našla se među himnama američkog Pokreta za građanska prava i na protestima protiv rata u Vijetnamu.

Njegove čuvene pesme, koje čuvaju duh slobode i otpora su i „Blowin’ in the Wind”, „A Hard Rain’s a-Gonna Fall”, „Like a Rolling Stone”, „Knockin` on Heaven’s Door”...

Dilan i dalje piše pesme, ide na turneje, izvodeći kompozicije koje su još šezdesetih Amerikancima poručivale da odgovori na neka pitanja huče u vetru i da su njihovi sinovi i njihove kćeri neposlušni ljudi novoga doba. Na svoj način, uvek je bio enigmatična ličnost.

Posle motociklističke nesreće, sredinom šezdesetih, povukao se iz javnosti s izgovorom da ga je slomio teret popularnosti.

Rođen je u jevrejskoj porodici, kao Robert Alen Cimerman, u Minesoti, 1941. godine, ali je krajem sedamdesetih prešao u hrišćanstvo, mada je kasnije objasnio da ne sledi nijednu religiju. Bavio se slikanjem, pisanjem scenarija, glumom i boksom.

Prvi album snimio je 1962. godine. Nobelov komitet ističe teme njegovih albuma u čijem su središtu društvene okolnosti, politika, religija i ljubav.

Osvrćući se upravo na kritiku da je Dilan pre svega muzičar pre nego pesnik, komitet dodaje da su njegove pesme konstantno imale nova izdanja, i da je pored toga objavio i eksperimentalni rad „Tarantula” (1971), zbirku tekstova i crteža iz 1973. godine i autobiografiju „Hronike” (2004), u kojoj je opisao sećanja na Njujork, popularnu kulturu i njegov život, a koju je kod nas objavila „Geopoetika” (2005).

Budući da je godinama bio u konkurenciji za Nobelovu nagradu, među piscima koji su poricali Dilanov talenat bio je i Norman Majler koji je jednom prilikom rekao: „Ako je Dilan pesnik, ja sam košarkaš.”

Među piscima koji su važili za veće favorite od Boba Dilana nalaze se već godinama Haruki Murakami, pesnik Adonis, Filip Rot, Džojs Kerol Outs, Ismail Kadare... Vest o Bobu Dilanu kao dobitniku Nobelove nagrade za književnost i u našoj sredini bila je iznenađenje.

Vida Ognjenović je prokomentarisala: „Nobelov komitet se sad već pomalo šali sa nama, ne znam da li da ovu vest prihvatim kao šalu ili zbilju. Bob Dilan je bio moj pevač, on jeste poseban pesnik i izvođač, bila sam na njegovim koncertima, čak sam prisustvovala otvaranju njegove izložbe na kojoj je bilo par hiljada ljudi, najpre zbog njegove muzike, kako mi se čini. U poređenju sa drugim piscima koji su bili u konkurenciji za Nobelovu nagradu ipak smatram da je Bob Dilan autsajder, zbog toga što se ovo priznanje dodeljuje za književni doprinos svetu”, rekla je Vida Ognjenović.

Vladislav Bajac nešto je drugačijeg mišljenja, on smatra da je izbor Dilana „nežniji” povod za kritike Nobelovog komiteta, koje su učestale poslednjih godina zbog toga što se u literaturu unosi suviše političkog.

– Ako uđemo u stil pisanja Boba Dilana, onda je ovo dobar susret literature i politike. Nemamo tako lako pravo da osudimo autora da je isuviše političan nauštrb literature – smatra Bajac. 

On takođe podseća na to da se Dilanovom poezijom bavio i prevodeći je za knjigu „Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju”, koju je objavio 1981. godine u saradnji sa Vladimirom Kopiclom.

– Oduvek sam smatrao da je Bob Dilan pre svega pesnik, koji je ostavio traga na generacije mladih ljudi. Međutim, on i dalje dokazuje koliko je kreativan i suptilan. Svako ko se iole udubljivao u tumačenje Dilanove poezije morao bi da prizna tu dubinu koju ona poseduje. Problem je u tome što je on i muzičar, a to na prvi pogled može da odbije i svede ga na samo kantautorsku figuru. Ja tvrdim suprotno, zapaža Bajac, dodajući:

– Dilan je izrazito angažovani kantautor i pisac, s tim što postoje dva nivoa njegove angažovanosti. Prvi je kritika SAD, s početka šezdesetih godina, gruba i suptilna u isto vreme, a drugi je oslobađanje mladog čoveka od okova sistema. Dilan je simbol muzičkog sveta, zajedno sa književnošću i filozofijom. To je vreme hipi pokreta, kada su literatura i muzika bili jedinstvo, samim tim i sociopolitička pozadina poruka koje su slate bile su deo te „svete trojice” – kaže Bajac. Govoreći o Dilanovoj knjizi „Hronike”, Bajac ističe žanrovsku neodredljivost i složenost ovog štiva, koje je autobiografija samo u jednom od svojih slojeva. Naime, Bob Dilan je obećao i nastavke ove knjige, koje do sada nije napisao. „Geopoetika” je svojevremeno potpisala prava za sva tri toma tih predviđenih izdanja – ističe Bajac.