Podatak o korisniku košta dva do četiri evra

Da li je slučajnost to što sam samo dva dana od kada sam otvorio račun u jednoj beogradskoj banci i ostavio im svoj mejl dobio elektronskom poštom ponudu dve firme koje me nikada ranije nisu kontaktirale? Kada sam ih pitao odakle im moja adresa nisu odgovorili, ali me više nisu ni uznemiravali.

Sumnjam da im je banka prodala moj kontakt čim sam izašao iz ekspoziture, požalio se nedavno naš čitalac povodom sve češćih sumnji da se u Srbiji uveliko trguje ličnim podacima.

Pitanje bezbednosti ličnih podataka građana ponovo je pokrenuto posle odluke Rodoljuba Šabića da se ozbiljnije pozabavi slučajem trgovanja podacima porodilja iz Novog Sada koje su zatrpavane poklonima i reklamnim materijalom firme koja promoviše adaptirano mleko za bebe.

Nadzor će, kako je rečeno, biti pokrenut nad firmama – „Medis Pharma” (distributer mleka) i „Care Direct” (marketinška agencija) koje su, prema dosadašnjim saznanjima, umešane u ovaj slučaj.

Tako je rasvetljeno ono o čemu se, do sada, uglavnom nagađalo – da u Srbiji uveliko posluju kompanije čija je jedna od osnovnih delatnosti prikupljanje baze podataka o potrošačima i njihova dalja preprodaja.

Kao i da je reč o legalnom biznisu ukoliko građani daju pristanak „u pisanoj formi” da su saglasni da se tim podacima trguje. Da li vas je iko ikada pitao da li pristajete na tako nešto? 

Šabić je otkrio i da je u Centralnom registru poverenika firma „Care direct”, pre pet godina, prijavila zbirku „Evidencije porodilja” i da ove podatke obrađuje još od 2003. godine, pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ali, da su se tada izjasnili da se podaci o porodiljama obrađuju na osnovu njihovog pristanka i da nema drugih korisnika podataka.

Stručnjak za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić, kaže da se trgovina ličnim podacima na svim tržištima odvija na dva način. Prvi je legalan i izuzetno zastupljen na internetu.

– Imate mnogo besplatnog sadržaja, a da biste ga preuzeli morate da ostavite lične podatke. Na osnovu uslova, koje retko ko pročita, navodi se da ih iznajmljuju ili daju trećim licima. To je ona priča o Fejsbuku i večito pitanje kako oni ostvaruju tolike profite. Ima ljudi koji su spremni mnogo toga da daju da bi došli do nečega – kaže Varagić. Druga varijanta je ilegalna i funkcioniše još od devedesetih godina prošlog veka, takozvani „spem”, odnosno kada vam se neko neodobreno obraća tako što je vaše podatke pokupio iz neke baze i to je, ističe, nešto što se kod nas nikada nije sankcionisalo, a mnogi od toga odlično zarađuju. 

– Kada govorimo o internetu, podatke najbolje plaćaju firme iz oblasti medicine. Jedan kvalifikovan kontakt, to znači prava osoba iz ciljne grupe, košta i više od četiri evra. Uobičajena cena na tržištu takvih podataka je između dva i četiri evra – otkriva naš sagovornik. Kako kaže, taj biznis potpuno lepo funkcioniše posebno u okruženju kao što je naše. Kada se kompanija ugasi, podaci ostaju najvrednije čime ona raspolaže.

Kada je pre mnogo godina nemački „Nekerman”, jedan od pionira kataloške prodaje, otišao iz Srbije, a potom i iz Hrvatske, spekulisalo se da je ogromnu bazu podataka kupaca prodao „Top šopu” („Studio moderna”). U ovoj kompaniji međutim to su nedavno demantovali za naš list, a na pitanje koliko u svojoj bazi imaju ličnih podataka potrošača rekli su neodređeno – „značajan broj”.

Trgovina poverljivim podacima intrigira javnost ali i pored toga građani suviše olako ostavljaju svoje podatke. Posebno kada ispunjavaju formulare za takozvane kartice lojalnosti za ostvarivanje popusta u supermarketima, apotekama, pumpama, knjižarama, prodavnicama sportske opreme.

Takve informacije postaju zlata vredne u rukama „brokera” za prodaju podataka. Američki mediji upozorili su 2014. godine da se u ovoj industriji obrće nekoliko milijardi dolara gotovo bez nadzora.

Iz baza trgovaca („Volmart” se recimo pominje kao vlasnik najveće datoteke) može se saznati svašta o vama: šta najradije kupujete, kojim danima se duže zadržavate u radnji, koliko trošite na određene proizvode, šta vas interesuje, šta čitate… i uvek postoji neko ko će znati šta sa tim može da uradi i neko ko jedva čeka da ta saznanja unovči.

– Podaci su roba i njima se trguje širom sveta. Zar zaista mislite da je posedovanje kartice lojalnosti besplatno. To je novac kojim plaćate neku uslugu. Ali, obrada i trgovina tim podacima je dozvoljena ako je potrošač dao pristanak za to – izjavili su nedavno iz kancelarije poverenika i potvrdili da im je u planu nadzor nad podacima o ličnosti kojim trgovinski lanci raspolažu na osnovu kartica lojalnosti koje izdaju.