Oštro oko sa oštrim razumom

Bo­gat­stvo jed­nog je­zi­ka se ogle­da ne sa­mo u br­o­ju re­či ko­ji­ma ras­po­la­že ne­go i u br­o­ju zna­če­nja ko­ja jed­na reč ima. U sve­tu oko nas ima bes­ko­nač­no po­ja­va, pred­me­ta, rad­nji, a ogra­ni­čen br­oj re­či ko­ji­ma bi­smo te poj­mo­ve ime­no­va­li. Po­sle­di­ca to­ga je da ve­ći­na re­či ima vi­še od jed­nog zna­če­nja. U srp­skom je­zi­ku ima ne­ko­li­ko hi­lja­da re­či ko­je ima­ju vi­še od de­set zna­če­nja. Njih će­mo sva­ko­dnev­no ko­ri­sti­ti u raz­go­vo­ru ili pi­sa­nju, pr­o­či­ta­ti ih na stra­ni­ca­ma knji­ga i no­vi­na, slu­ša­ti ih pra­te­ći te­le­vi­zi­ju i ra­dio. Ta­kve re­ći mo­že­mo upo­tre­bi­ti u mno­gim si­tu­a­ci­ja­ma, če­sto u no­vom zna­če­nju i no­vom kon­tek­stu.

Uzmi­mo za pri­mer pri­dev oštar. Da li ste zna­li da je to je­dan od pri­de­va sa naj­vi­še zna­če­nja u srp­skom je­zi­ku? Da mu se, pre­ma po­da­ci­ma iz reč­ni­ka, mo­že pri­pi­sa­ti vi­še de­se­ti­na zna­če­nja? Pret­po­sta­vlja­mo da će ve­ći­ni naj­pre pa­sti na pa­met zna­če­nje ko­je se mo­že pod­ve­sti pod de­fi­ni­ci­ju „koji svojom tankom ivicom dobro seče, reže, koji je dobro naoštren“ – zna­če­nje ko­je opi­su­je fi­zič­ko svoj­stvo oru­đa i hlad­nog oruž­ja (oštar nož, oštra sa­blja, oštre ma­ka­ze). Ovo i je­ste osnov­no zna­če­nje, jer je, i pre­ma Aso­ci­ja­tiv­nom reč­ni­ku srp­skog je­zi­ka, naj­vi­še is­pi­ta­ni­ka na­ve­lo upra­vo ime­ni­cu nož kao pr­vu aso­ci­ja­ci­ju na pri­dev oštar. 
Ali, si­gur­no su svi­ma po­zna­ta i uobi­ča­je­na i mno­ga dru­ga zna­če­nja ovog pri­de­va ko­ja ko­ri­sti­mo u sva­ko­dnev­nom go­vo­ru. Upo­tre­bi­će­mo ga i da opi­še­mo pred­met za­ši­lje­nog vr­ha (oštro ko­plje), i nag­nut, strm te­ren (oštra pa­di­na, oštar na­gib), tka­ni­nu gru­bu na do­dir, krup­ni­je sa­mle­ve­no bra­šno i mno­ge dru­ge. Ne­će pr­o­ći ne­za­pa­že­no ni oštar za­dah ili oštar mi­ris du­va­na, jer ova­ko pre­po­zna­je­mo in­ten­ziv­ne mi­ri­se ko­ji iri­ti­ra­ju na­ša ču­la. Oštar zvuk će uz­ne­mi­ri­ti na­še ču­lo slu­ha, dok su oštar ka­šalj i oštar bol zna­ko­vi zdrav­stve­ne sla­bo­sti na­šeg orga­ni­zma. Na ne­či­je oštre zah­te­ve mo­že­mo re­a­go­va­ti oštri­jim to­nom ili će­mo u ma­ni­ru oštrog kri­ti­ča­ra pr­o­pi­sa­ti oštru ka­znu. Da li će­mo pe­ša­či­ti na oštrom pla­nin­skom va­zdu­hu, dok nas ši­ba oštar ve­tar, ili će­mo iz to­ple so­be po­sma­tra­ti lju­de ka­ko uli­com žu­re oštrim ko­ra­kom? Si­gur­no će­te se i sa­mi, za­hva­lju­ju­ći oštrom ra­zu­mu, se­ti­ti još mno­go pri­me­ra i no­vih zna­če­nja. Raz­gle­da­ju­ći oštrim okom pri­ro­du i lju­de oko se­be mo­že se uoči­ti još po­ja­va ko­je su in­ten­ziv­ne, upe­ča­tlji­ve, di­na­mič­ne, že­sto­ke, sna­žne, če­sto ne­pri­jat­ne, a ko­je će bi­ti opi­sa­ne uz ko­ri­šće­nje pri­de­va oštar.
Pred­sta­vlje­na su ne­ka od zna­če­nja ove oštre re­či upr­kos ve­o­ma oštroj kon­ku­ren­ci­ji – sa ve­o­ma ve­li­kim br­o­jem zna­če­nja su, pri­me­ra ra­di, i do­bro po­zna­te ime­ni­ce va­tra, gla­va, ku­ća, vuk, du­ša, de­da, gla­go­li ići, do­ne­ti, dr­ža­ti, na­pra­vi­ti, ve­za­ti, obo­ri­ti, ohla­di­ti, pri­de­vi do­bar, ma­li, lep, vi­sok, ne­žan, mr­šav, ve­dar i mno­ge dru­ge re­či srp­skog je­zi­ka. 
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU, dok­to­rand Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta UB