Tri predstavnika proteranog naroda

Povodom teksta „Zašto Srbija nema rezervisana mesta za pripadnike manjina u skupštini”, Lovela Franića, od 7. oktobra 2016.

Svašta možemo pročitati u poslednje vreme u „Politikinoj” rubrici „Pogledi”, no tekst Lovela Franića, koji sebe proglašava publicistom iz Splita, „Zašto Srbija nema rezervisana mesta za pripadnike manjina u skupštini”, me je zaintrigirao. Ko je taj drveni advokat hrvatske manjine u Srbiji, obespravljene, po njemu? Naći ćemo ga na portalu „Hrvatsko nebo”, gde je taj „publicista” objavio celih sedam kolumni.

Ima li na tom „hrvatskom nebu” mesta za Srbe? Mi znamo da nema. Ta jeftina finta o „osam predstavnika” nacionalnih manjina u Hrvatskom Saboru, među kojima su „čak” tri srpska predstavnika sistematski „očišćenog” naroda sa hrvatskog tla, može zavarati samo evropske birokrate, uljuljkane floskulama političke korektnosti. Srbi su, od naroda koji je pre Drugog svetskog rata činio više od četvrtine stanovništva Hrvatske, a posle rata i NDH genocida 15 odsto stanovnika, za ciglo dvadeset godina (1991–2011) spao na današnjih 4,3 procenta, s tendencijom daljeg nestajanja. A od konstitutivnog naroda postali su „narodna” manjina. Koje uskoro neće ni biti.

Ali Franiću to, naravno, nimalo ne smeta. Njegov miran san remeti, eto, činjenica, da su Hrvati (a to su, svakako, svi Bunjevci i Šokci, koji sebe ne smatraju Hrvatima) u Srbiji obespravljeni. Jer nemaju zagarantovano mesto u našoj skupštini. A prema „demokratskim” načelima EU, moraju ga imati, njih ciglo pedesetak hiljada. Uprkos izuzecima kao što su Francuska, Engleska i ini. No, zna Hrvatska šta su ljudska prava i kako se ostvaruju, osim u slučaju kad su u pitanju Srbi, Romi, Jevreji, večita meta za odstrel. A to zna i Lovel. Anonimni publicista koji doseže vrhunac svoje bogate karijere tekstom u „Politici”. Tekstom koji valjda dokazuje političku korektnost ove novinske kuće, šta li?

Publicista iz Beograda