Ker Lindzi: Regionalnom saradnjom do prijema u EU

„Bregzit” neće negativno uticati na širenje EU i evropsku perspektivu Srbije, istakao je Džejms Ker Lindzi, britanski stručnjak za Balkan i istraživač na Londonskoj školi ekonomije.

U razgovoru s novinarima na radnom doručku u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebart” i portala „Juropijan vestern Balkans”, on je naveo da je za pridruživanje zapadnog Balkana Uniji ključna regionalna saradnja.

U tom pogledu, dodao je, i dalje ima problema, posebno kad je reč o pogoršanju odnosa Srbije i Hrvatske, za koje je 2012. izgledalo da su uglavnom rešeni.

„Situacija je danas drugačija. U Hrvatskoj je došlo do uspona nacionalizma posle njenog ulaska u EU, dok bi vlada u Beogradu takođe morala da predupredi da nacionalisti privlače pažnju”, kazao je Ker Lindzi, naglasivši u tom kontekstu „neprihvatljivo ponašanje” lidera radikala Vojislava Šešelja.

Ocenjujući da Zagreb više doprinosi nacionalističkim tenzijama u odnosima dve zemlje, on je kazao da je usled problema koji su zadesili EU pitanje uspona nacionalizma u Hrvatskoj trenutno na dnu liste interesovanja Brisela, preporučivši istovremeno Srbiji da ne reaguje burno na te ispade zbog moguće hrvatske blokade na svom evropskom putu.

„Nedavno sam boravio u Nemačkoj, i ona je izuzetak među članicama EU jer je ponašanje Hrvatske tamo primećeno. Nemački zvaničnici zabrinuti su zbog odnosa dve zemlje, pri čemu uglavnom krivicu pripisuju Zagrebu”, izjavio je Ker Lindzi.

Kao primer „nepotrebnog povećanja napetosti” naveo je obeležavanje operacije „Oluja” u obe države.

„Ta operacija u Hrvatskoj se slavi kao dan pobede u borbi za nezavisnost sa sve više trijumfalizma, a u Srbiji se obeležava kao dan proterivanja više od 200.000 Srba.

Razumljiva je ta potreba Srbije, ali nije potrebno toliko organizovanje višečasovnih skupova pred kamerama i utrkivanje zvaničnika ko će biti veći patriota”, ocenio je Ker Lindzi i dodao da bi u Zagrebu takođe kritički govorio o načinu proslave „Oluje”.

Prema njegovim rečima, ceremonije obeležavanja te operacije u Hrvatskoj sadrže više euforije nego prijemi američkih ambasadora u čast obeležavanja 4. jula, Dana nezavisnosti SAD.

Kao pozitivan primer uviđanja da zemlje regiona treba da sarađuju, on je naveo diskusiju premijera Srbije i Albanije, Aleksandra Vučića i Edija Rame, na kojoj se „videlo da ima problema, ali i da je potrebna saradnja”.