Blago Singidunuma

Nakit od dragog kamenja, plemenitih metala, staklene paste i drugih skupocenih materijala, koji su nosili žitelji na ovom području u vreme Rimskog carstva, predstavljeno je u Konaku kneginje Ljubice na izložbi „Blago Singidunuma – iz Zbirke za antiku Muzeja grada Beograda”.

Autori postavke su dr Slavica Krunić, muzejski savetnik, i Milorad Ignjatović, viši kustos Muzeja grada Beograda. Prikazivanje ove bogate zbirke upriličeno je povodom obeležavanja 113 godina od osnivanja Muzeja grada. Pod staklima vitrina, pažnju privlače fibule to jeste kopče, ogrlice, prstenje…

Mnogi su se latili lupe da bi se osvedočili kako je izgledao prsten s draguljem koji je štitio od kletve zlih očiju, ali i da na jednom od eksponata uoče graviru boga Merkura. Tu su bile i rimske geme s predstavama boginje Fortune. Zagledalo se i u helenističke minđuše s lavljim glavama i ogrlicu sastavljenu od 32 zlatne perle. Ovo su samo neki od 200 izloženih predmeta velike vrednosti.

„Narod tog doba birao je motive prema sebi, prema svom opredeljenju i verovanju. Neki su taj izbor pravili prema poslu koji rade ili su birali nešto za šta su verovali da će im doneti uspeh ili zdravlje i izlečenje od bolesti”, poručuju autori. Nekima je bilo dovoljno, kako kažu priređivači izložbe, da na nakitu ispišu poruku „Budi srećan!” ili „Živi s ljubavlju”.

Ovi najvredniji predmeti iz bogate Zbirke za antiku Muzeja grada svojom raznovrsnošću oblika živopisno govore o zanatskim i umetničkim težnjama antičkog sveta, o vremenu u kome se na ovom prostoru rađao prvi grad, o interesovanjima i kulturi njegovih stanovnika, modi, kao i o potrebi pojedinca toga doba da javno izraze svoje bogatstvo, blagostanje, zasluge i status u društvu.

Arheološki materijal, otkriven na prostoru današnjeg Beograda i u njegovoj široj okolini, svedoči o izuzetnom razvoju pojedinih grana zanatstva i umetnosti, kao i o velikom prometu robe koji je uslovio procvat trgovine u Singidunumu.

„Zlato u antičkom svetu bilo je ne samo metafora besmrtnosti bogova već je kao najskupoceniji metal bio gradacija bogatstva, moći i društvenog statusa vlasnika kako nakita tako i drugih predmeta izrađenih od njega. Zato se zlatni nakit tretira kao specifični oblik duhovne i materijalne kulture svakog naroda i on nije samo modni već je i staleški, porodični, kultni ili vojni simbol”, istakli su autori.

O značaju postavke govorila je i Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda, recenzent knjige „Rimski nakit u Beogradu” dr Tatjana Cvetićanin, naučni savetnik i rukovodilac Kasnoantičke zbirke u Narodnom muzeju.

Izložbu je otvorio Goran Vesić, gradski menadžer. On je, čestitajući rođendan Muzeja grada, najavio da će muzej biti rekonstruisan.

Prema njegovim rečima sledeće nedelje će biti predstavljena idejna rešenja za rekonstrukciju zgrade Vojne akademije u Resavskoj ulici, koja je nedavno pripala gradu Beogradu i koja će postati nova zgrada Muzeja grada Beograda.

„Tri godine nam je trebalo da rešimo komplikovane imovinsko-pravne odnose u zgradi Vojne akademije u Resavskoj ulici, koja je pripala gradu. Raspisali smo konkurs za idejno rešenje i od njih ćemo jedno odabrati. Po tome ćemo obnoviti zgradu i konačno će Muzej grada Beograda dobiti svoju kuću”, objasnio je Vesić.

On je sugrađane pozvao da u utorak posete izložbu predloženih rešenja i kažu šta misle o njima, jer tako odlučujemo kako će muzej izgledati.

Generalni projekat, kako je poručio gradski menadžer, očekuje se sledeće godine.

Nakon toga, krenuće se s rekonstrukcijom zgrade. Posao, prema njegovoj oceni, neće biti brz, zapravo, trajaće nekoliko godina.

Izložba je pripremljena zahvaljujući sredstvima Sekretarijata za kulturu grada i otvorena je do 15. januara.