Digitalizacija – pretnja ili prilika

Od 17. do 21. oktobra EUNIK Srbija, mreža kulturnih centara Evrope koja promoviše kulturnu različitost i dijalog, organizuje radionice o novim pristupima pisanju, izdavaštvu i čitanju u eri digitalizacije, kao i okrugli sto pod nazivom „Digitalno čitanje – nove granice”.

Žan-Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji, koji je ovog leta izabran za predsednika EUNIK-a, kaže da je reč o ideji

nastaloj u radnoj grupi koju su ljudi iz Gete instituta vodili cele godine sa drugim partnerima iz mreže EUNIK Srbija. U tom projektu su učestvovali Institut Servantes, Italijanski institut za kulturu, Austrijski kulturni forum i Francuski institut.

– Zajedno smo došli do zaključka da digitalizacija daje novi smisao našem odnosu prema pisanoj reči, knjizi, kako u Srbiji tako i u Evropskoj uniji. Ona može biti shvaćena kao pretnja, ali i kao prilika da se približimo novoj publici, posebno mladima, da se neguje ljubav prema pisanom tekstu, knjizi, da se stvori veza između pisanja „o stvarnosti” i pisanja o imaginarnom, da se otvorimo ka svetu koji nas okružuje. Digitalizacija pre svega olakšava pristup delima, bar kada se poštuju autorska prava, a takođe nam omogućava da izgradimo nove odnose, da uronimo u pisanu reč i sliku i sami postanemo akteri čitalačkog iskustva. Tako je rođena ideja o nedelji razmena ideja – kaže Žan-Batist Kizen.

Prvu radionicu organizuje Austrijski kulturni forum u Beogradu 17. oktobra od 12 do 16 časova u austrijskoj biblioteci u okviru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”. Drugu organizuje Gete institut 18. oktobra (mesto održavanja je Francuski institut od 10 do 13.30 i od 15 do 18.30 časova), a treću, 19. oktobra, Italijanski institut za kulturu u 18 časova u svojim prostorijama. Četvrtak, 20. oktobar, rezervisan je za pomenuti okrugli sto koji će biti održan u Domu omladine od 12 do 16 časova.

Francuski institut imaće gotovo celodnevni program 21. oktobra koji počinje u 13, a završava se projekcijom filma s početkom u 19 časova. Između ostalog, biće predstavljeno i delo Irene Nemirovski, posthumno odlikovane nagradom „Renodo” za roman „Francuska svita”, a biće prikazan i film snimljen po tom romanu. Irena Nemirovski je rođena u Kijevu, životne prilike odvele su njenu porodicu u Francusku, gde je odrasla, postala Francuskinja i jedna od učesnica liberalne, evropske književne i intelektualne pariske scene između dva rata. Tokom Drugog svetskog rata deportovana je i umrla je u Aušvicu. Knjiga je objavljena i kod nas u izdanju „Lagune” u prevodu Gordane Breberine.

Na pitanje da sigurno nije slučajno baš ona izabrana za ovu priliku, Žan-Batist Kizen kaže:

– U „Francuskoj sviti” ona govori o intimnoj i strašnoj priči o uništenju Evrope, idejama i zločinima nacista i njihovih saveznika, a ujedno predstavlja ogoljenu nadu koja je drži do kraja da bi mogla da uživa sva prava francuske građanke, a ne da umre samo zbog vere svojih roditelja. Njen roman, objavljen nekoliko decenija posle njene smrti, dobio je svoju filmsku verziju, i to u većinskoj britanskoj produkciji (film je sniman u Francuskoj, ali na engleskom). Ovo delo i filmska adaptacija simbolizuju, dakle, ono što promovišemo sa našim evropskim partnerima: Evropu kao prostor sloboda, raznolikosti, dijaloga, kreativnosti, Evropu koja je takođe izvukla pouke iz svoje najmračnije prošlosti.

Francuski institut inače izdašno pomaže srpske izdavače koji objavljuju dela francuskih autora. Ta brojka se poslednjih godina kretala čak i do 200 knjiga godišnje. Prošle godine je oko 150 knjiga prevedeno sa francuskog na srpski i objavljeno ovde, kako kaže naš sagovornik, što pokazuje koliko je vitalna književnost na francuskom jeziku (i evropske i vanevropske frankofonije). Ovaj trend je veoma ozbiljan, kaže on, tvrdeći da se u Francuskom institutu u Srbiji veoma trude da što veći broj prevoda savremenih pisaca dobije podršku Francuskog instituta u Parizu ili Nacionalnog centra za knjigu.

Kad je reč o daljim aktivnostima EUNIK-a, Žan-Batist Kizen kaže da su ovog leta sa partnerima ove mreže odredili strateški okvir za razvoj njenih aktivnosti oko zajedničke teme: podrška kreativnim razmenama i susretima u Srbiji, kao i svim kulturnim akterima koji smatraju da je kultura poluga koja pomaže da idemo ka otvorenijem, kohezivnijem društvu, koje pruža više mesta mladima.

Kad je reč o Srbiji, koji su izazovi za njenu kulturnu diplomatiju?

– Mislite na pogled partnera iz Evropske unije, okupljenih u našoj EUNIK Srbija mreži? To su podrška talentovanim i energičnim ljudima koji su u srcu srpskog društva, konsolidovanje međudisciplinarnih prostora za dijalog, vrednovanje i upoznavanje drugih zemalja sa kreativnošću i umetničkom izuzetnošću Srbije, zajednička izgradnja pasarela između naših društava. Eto nekoliko elemenata koje svako od nas može da podrži na svoj način, a da ujedno bude suveren ... i evropski! – kaže Žan-Batist Kizen.