Staljingrad na Bliskom istoku

Iračka vladine snage juče su, uz vazdušnu i kopnenu podršku koalicionih snaga, otpočela napad na Mosul, poslednje i najveće uporište Islamske države (ID) u Iraku.

Konačna ofanziva na drugi po veličini irački grad najavljivana je do sada nekoliko puta, a uspeh bi mogao simbolično da označi početak kraja brutalnog kalifata koji je Abu Bakr el Bagdadi u Mosulu proglasio juna 2014 – ali i otvaranje sukoba raznih aktera čiji interesi prevazilaze pobedu nad islamistima i ugrožavaju celovitost Iraka.

„Danas objavljujem početak herojskih operacija kako bismo se oslobodili terora i mučenja Daeša”, izjavio je irački premijer Haider el Abadi na nacionalnoj TV koristeći arapski naziv za islamiste. „Ovo je odlučan trenutak u kampanji da se ID-u zada trajni udarac”, poručio je u saopštenju američki sekretar za odbranu Eš Karter. „Uvereni smo da će naši irački partneri nadvladati našeg zajedničkog neprijatelja i osloboditi Mosul i ostatak Iraka od mržnje i brutalnosti ID-a.” 

Posle artiljerijske pripreme, irački tenkovi krenuli su ka Mosulu, a bitka u kojoj na strani vlasti učestvuje oko 30.000 vojnika, kako se nagoveštava, mogla bi da ima nekoliko faza. Iračke snage prvo će opkoliti Mosul a potom će se postepeno približavati centru. Procena je da bi to moglo da traje više nedelja, čak i meseci.

Izveštava se da su islamisti – njih između 4.000 i 8.000 – po gradu posejali mine, automobile napunili eksplozivom, pripremili bombaše samoubice i angažovali decu kao špijune. Iskopali su tunele i rovove, podigli barikade, neke od betona, oko severnih, istočnih i južnih predgrađa Mosula. Na istoku grada iskopani su rovovi i napunjeni naftom koju će zapaliti kada se pojave iračke snage, a očekuje se da se zapale i tankeri na reci Tigar kako bi napravili dimne zavese. „Ukratko, izgradili su oko sebe pakao na zemlji”, opisuje situaciju pukovnik Džon Dorijan, predstavnik za štampu koalicije. Sve najavljuje žestoku odbranu poslednjeg bedema kalifata.

Izveštaji takođe kažu da su borci kalifata počeli da briju brade i da nose fantomke – kako bi zaštitili identitet i izbegli osvete stanovnika Mosula, dok neki tvrde da se deo džihadista već prebacio za Siriju. Strahuje se da će se islamisti umešati među civile, dok će se strani džihadisti osloniti na razne švercerske grupe, one koje su im pomogle da dođu u Irak i Siriju, a od kojih mogu da očekuju da ih izvuku iz Mosula.

Islamisti su nedavno najavili da ih gubitak gradova previše ne zanima, jer to ne tumače kao poraz i kraj njihove borbe. Počeli su više da se oslanjanju na gerilsko ratovanje i terorizam. Otuda i pitanje kakvog bi intenziteta mogle da budu borbe za Mosul. Realno se strahuje da bi sukob armije pod komandom šiitske vlasti u Bagdadu i sunita Islamske države mogao da pretvori grad u pozornicu neviđenog krvoprolića.

Bliskoistočni Staljingrad ili pad grada bez većih gubitaka i razaranja? General Nadžim el Džaburi, komandant iračkih operacija kod Mosula, predviđa „laku” pobedu, ali njegove kolege su obazrivije. General Džamal Muhamed Omer, načelnik štaba kurdske vojske, uveren je da islamisti neće lako predati Mosul: „Boriće se do smrti”.

General Vinsent Stjuart, direktor američke vojne obaveštajne agencije, takođe predviđa dugu i tešku borbu: „Urbano ratovanje nije lako, a radi se o velikom gradu koji je imao najmanje dve godine da pripremi svoje odbrambene pozicije. Biće to multidimenzionalna borba.”

Iračko vazduhoplovstvo je od septembra u nekoliko navrata grad zasulo milionima letaka koji stanovnicima poručuju da se spreme za „nulti čas”. „Budite mirni i recite vašoj deci da je sve samo igra ili grmljavina pre kiše. Ukoliko vidite naoružanu grupu držite se na najmanje 25 metara udaljenosti i izbegavajte nagle pokrete.”

Tokom operacija čišćenja teritorije prema Mosulu već je raseljeno 100.000 ljudi, a UN upozoravaju da bi čak milion ljudi moglo da pokuša da pobegne iz grada u svim pravcima, mahom prema oblastima pod kontrolom Kurda gde se već nalazi milion izbeglica.

Koordinatorka UN za humanitarne aktivnosti u Iraku upozorila je da pripreme za izbegličku katastrofu tih razmera nisu obavljene, a po najboljem scenariju dovoljno prostora i pomoći obezbeđeno je za samo 450.000 ljudi.

U komandi Salahudin potvrđeno je da u najvećoj vojnoj operaciji otkako su Amerikanci napustili Irak 2011. učestvuju irački vojnici, kurdske pešmerge i borci sunitskih plemenskih milicija. Snage Narodne mobilizacije, šiitskih milicija pod kišobranom Irana i centralne vlasti u Bagdadu nisu uključene u oslobađanje Mosula, grada koji je pre pada u ruke islamistima bio središte različitih etničkih i verskih grupa. Suniti u Mosulu strahuju da bi mogle da se ponove sektaške odmazde kakvih je bilo prilikom oslobađanja grada Faludže.

Turska, čije trupe na severu Iraka obučavaju sunitske grupe i pešmerge, zapretila je da će se vojno umešati ukoliko bi došlo do osvete šiitskih milicija. „Uvođenje šiitskih milicija u operacije neće doneti mir Mosulu. Naprotiv, povećaće probleme”, kaže šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Islamisti su pre dve godine krenuli u šokantni blickrig i za kratko vreme ovladali velikim delovima Iraka, ali od tada su izgubili polovinu tih teritorija i gradove Tikrit i Sindžar na severu, rafineriju Baidži, Ramadi i Faludžu u zapadnoj provinciji Anbar. Izgubili su i najmanje 12 lidera, značajan deo prihoda od nafte, a keš koji su zaplenili u bankama Mosula uglavnom je potrošen.

Pripreme za napad na Mosul počele su odmah pošto su iračke snage – iste koje su bez ikakvog otpora sramno pobacale oružje i Mosul predale islamistima – tokom proleća i leta zauzele delove teritorije južno od grada. Sadašnja procena je da je došao trenutak da izgube i simbole svoje moći u Iraku i Siriji, gradove Mosul i Raka.

Pobeda, međutim, ne mora da znači kraj konfliktima. Postislamistički Irak ne ukida neprijateljstva i rivalstva unutar koalicije koja ruši ID. Šiitske milicije koje imaju podršku Irana zahtevaju da im se prizna politička i vojna snaga stečena tokom rata. Sunitska manjina i dalje strahuje od šiitske dominacije.

Kurdi još od 2014. drže ukopane pozicije severoistočno, istočno i severno od Mosula. Delovi teritorija uzeti od islamista anektirani su u autonomni region, čime je otvoren konflikt sa centralnim vlastima u Bagdadu.

Da li su spremni planovi kako bi se upravljalo gradom posle izbacivanja islamista, kako bi se sprečilo ponavljanje sektaških obračuna i onemogućilo da se razne kriminalne bande predstave kao alternativa ID-u? Premijer Abadi poručuje da revanšizma neće biti, ali prošiitska centralna vlast nema snagu da mnogim akterima iračke krize nametne svoja rešenja. Posebno ne sunitima. Zadatak upravljanja Mosulom deluje zato tek nešto manje ozbiljnije od vojnih operacija. „Najveći strah je da će se Irak podeliti ukoliko se operacije za Mosul ne kontrolišu na mudar način i ukoliko arapski suniti ne dobiju stvarnu autonomiju”, upozorava Atil el Nudžaifi, koji je bio guverner Mosula u vreme kada su ga islamisti zauzeli.

Može li vlast u Bagdadu uspešno da balansira između raznih frakcija? Do sada nije uspevala.

Premijer Abadi svestan je izazova, ali veruje da je Irak danas jedinstveniji nego pre dve godine, kada je preuzeo vlast: „Neki ljudi mi kažu da treba odložiti oslobađanje Mosula zbog ovih izazova. Ja kažem: ne!”