Islamski svet, balkanska zabluda

Pozivi „Hrvatskih branitelja” da treba „spustiti loptu” opominju da bi hrvatska inteligencija trebalo dobro da razmisli kakvu je duhovnu klimu načinila i da li je to za Hrvate dobro.

Naime, i hrvatska i srpska inteligencija od stvaranja SHS kraljevine pa do danas svoje mesto na Balkanu vide kroz odnos Srba i Hrvata. Kao da drugi ne postoje. Možda je to tako bilo do kraja Drugog svetskog rata. Ali da li je tako od tada? Autor ovih redova misli da je to velika obostrana zabluda, koja je mnogo više koštala Hrvate i tek će ih koštati. Hrvati su imali izbor, a Srbi ne. Gonjeni samoljubljem, Hrvati, a i Srbi, mislili su da se sve na Balkanu vrti oko njih. Nisu bili u stanju da vide da su moneta za potkusurivanje velikih. A najvažnija svetska sila nisu ni SAD, ni Rusija niti Kina, nego islamski svet.

Neko bi mogao reći: kakva su sila muslimani? Gde im je nuklearna moć? Ako bi se merilo tako, onda bi primedba bila tačna. Ali nije tako. Sila je narod koji osvaja svet. A to su muslimani. Muslimana je 1997. bilo 817 miliona, a danas ih je duplo više. I oni osvajaju prostor zemalja koje poseduju nuklearne bombe. I, ako se postojeće stope nataliteta zadrže, postoje ozbiljni izgledi da svuda postanu većina. Niko ne spominje da je 2010. Moskva bila grad sa, možda, najvećim brojem muslimana u Evropi od 10 do 14 odsto. Ako to uporedimo s anketom francuskog instituta za javno mnjenje iz 2011, kada se sedam odsto stanovnika Pariza deklarisalo kao muslimani, sve postaje jasnije.

Jasno je naime da je najvažnije pitanje bezbednosti Zapada pitanje odnosa s muslimanima. Zato se SAD i EU uvek opredeljuju za muslimane u zemljama gde procene da su oni dobro testo za liberalni hleb. A upravo tako procenjuju balkanske muslimane. Hrvatska inteligencija to ne vidi, kao ni srpska. Srbi su izabrani za žrtvu u korist muslimana. Na hrvatsku nesreću, glavni overivač da su SAD i EU u pravu bili su oni. Zato je Hrvatska, pristajući na savez s muslimanima protiv Srba, pokazala Zapadu da sasvim ispravno računaju sa muslimanima kao liberalima. I time je načinila grešku. Hrvatsku je to pretvorilo u najvećeg gubitnika raspada Jugoslavije, dok su Srbi srećnici već zbog toga što još uvek postoje.

A jedan od rezultata je da je katolicizam u Bosni skoro sasvim uništen. Sveo se na zapadnu Hercegovinu, koja je pod stalnim udarom. Umesto da odobri BiH Hrvatima, da na referendumu o nezavisnosti BiH glasaju protiv, i time pokažu da je većina stanovnika protiv nezavisne Bosne, oni su nagnani da glasaju „za”. I time su predali celu BiH u ruke muslimana. Čak je i katolička crkva, što, izgleda, u Srbiji niko ne zna, bila na strani muslimana. Nezapaženo je i u Srbiji i Hrvatskoj prošlo očajničko pismo pokojnog Mate Bobana upućeno sad takođe pokojom zagrebačkom nadbiskupu Kuhariću. U kome ga preklinje da prestane da radi protiv interesa katolika u BiH.

Isto kao što su pogrešili u Bosni, pogrešili su i u Hrvatskoj. Veliki broj Hrvata je izginuo u ratu 1991–1995. A Hrvatska nije dobila ništa, njena teritorija nije ni za pedalj veća nego što je bila u SFRJ. Neko će reći: da, ali da nije ratovala, Srbi bi otcepili RSK. Tačno. Ali zašto su Srbi uopšte hteli da se otcepe? Jedini razlog bila je ksenofobna politika koja je trijumfovala na prvim izborima. Srbi u strahu, da opet ne dožive Jasenovac, ustali su na noge. Da je HDZ bila mudra i dala Srbima autonomiju, ona bi se urušila sama od sebe, jer nije imala demografsku bazu da preživi. Osim Vukovara koji se naslanja na Srbiju, svi ostali bi se iselili ili kroatizirali, jer ih je bilo malo. Cela Lika imala je oko 47.000. stanovnika, Severna Dalmacija 87.000.

Umesto da Hrvati sa Srbima dogovore kako da pariraju muslimanskom izazovu, dočekali su da im Rizah Gruda, nekada poslanik u parlamentu Srbije, poruči: „Putujući kroz gradove i sela Zagorja, slike sive, nema dece, ne čuje se njihova vika i igra. Ovde nema dece i mladih... Zagorci su napravili lijepe kuće i žive visokim standardom... Pitam se šta će tim ljudima lepe kuće i njihov visoki standard kada u tim kućama nema dece... Sve to govori da su ljudi ovde sebični i osuđeni na stradanje i nestajanje sa ovih prostora, zato će im Bog poslati drugi narod koji će imati više dece.”

Profesor univerziteta, urednik časopisa „Politikologija religije”