Odlazak operske umetnice Suzane Šuvaković Savić

Suzana Šuvaković Savić, prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu preminula je u 47 godini posle teške bolesti, saopštio je nacionalni teatar. Iza te činjenice stoji dirljiva priča o umetničkoj i životnoj borbi, da se bude dobar, sjajan, najbolji na sceni, i da se drugom pokaže kako se bori za sopstveno zdravlje.

Početkom ove godine Suzana je u intervjuu za „Politiku” puna optimizma naglasila:

– Mnogo bih volela da pevam u Pučinijevoj operi „Manon Lesko” na domaćoj sceni, jer je posebna. Pučini traži dušu. Imam još ideja, ali je rano da se o tome govori.

Sopran Suzana Šuvaković Savić je u svojoj bogatoj karijeri otpevala značajne role iz svog faha, poput Mikaele u „Karmen”, Mimi u „Boemima”, Nede u „Pajacima”, Tatjane u „Onjeginu”, Ćo-Ćo-San u „Madam Baterflaj”, Adrijane Lekuvrer u istoimenoj operi, Toske, Euridike, Aliće Ford u „Falstafu”, teško je sve nabrojati, da ne spominjemo male role. Sve su imale mesto u njenom srcu i duši.

– Junakinje koje sam otpevala na sceni su zarad ljubavi završavale tragično. Za Ćo-Ćo-San koja je puna emocija i veoma teška rekli su mi da je moja životna rola. Adrijanu Lekuvrer sam doživela posebno. Iako pevač misli da je sve naučio, to nikad nije tačno. Jer uvek može više, jedan život potreban je za učenje, a drugi za pevanje! Biti operski pevač je poziv koji se gradi godinama, a oko 40. ste najzreliji, recimo, za Tosku – rekla je u poslednjem intervjuu za naš list.Angažman u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu dobila je pre kraja studija, a ubrzo nakon toga osvojila je prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju „Petar Konjović” u Beogradu. Magistrirala je na FMU kod operske primadone Radmile Bakočević. Ostvarila je brojne zapažene koncertne nastupe. Čitavih četrnaest godina pevala je italijanskoj publici u renomiranim pozorištima gradova kao što su Askoli Pičeno, Basano del Grapa, Latina, Rijeti i Čivitavekija. Nastupala je i u operama u Rimu, Bariju, Padovi, Jeziju, Fermu, Ređo Kalabriji, Ređo Emiliji, Rozarnu, San Ferdinandu, kao i u Oslu, Trstu, Beču... Za Božić 2003. pojavila se i operi „Boemi” pred 10.000 gledalaca u dvorani u Seulu, a sledeća stanica je bila Atina u maju 2004. sa operom „Pinokiove avanture”. Za Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra prošle godine, dobila je nagradu za izuzetno značajan ukupni umetnički doprinos. Nekoliko sezona je bila angažovana kao vokalni pedagog u Operskom studiju „Borislav Popović”.

Komemoracija povodom smrti umetnice je u petak u 11 časova na velikoj sceni Narodnog pozorišta, a sahrana istog dana u 13.30 časova na groblju Lešće.

Žena izuzetne energije

Vesna Šouc, dirigent: Otišla žena izuzetne energije i lepote, draga saradnica, jedna od najznačajnijih umetnica u Beogradu. Iza sebe je ostavila brojne uloge i upečatljiv izraz na sceni.

Svetislav Božić, kompozitor: Energija i umetnička izražajnost Suzane Šuvaković Savić bila je posebna. Pamtiće je ljubitelji opere po uverljivosti kojom je dočaravala likove koje je igrala na sceni. Nažalost, prerano je otišla jer je bila u zenitu svog umetničkog stvaralaštva.

Dejan Savić, upravnik Narodnog pozorišta: Smatramo da je odlazak Suzane Šuvaković Savić tragična vest za Narodno pozorište i našu kulturu. Kada nas napusti umetnik u naponu snage to je katastrofa. Pored divno otpevanih rola, ostalo je još i onih neotpevanih. Nismo svesni da Suzana više sa nama na scenu izaći neće. Ta vest nas je dočekala nespremne i sa dubokom tugom smo je primili. Trudićemo se da u godinama koje dolaze održimo sećanje na Suzanu Šuvaković Savić, naročito dve, tri generacije koje je ona podučavala kao šef Operskog studija u nacionalnom teatru.