Komšija, koliko je sati?

Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da u sa­vre­me­nom srp­skom knji­žev­nom je­zi­ku da­nas ima oko 3.000 tur­ci­za­ma. Po­lo­vi­na ovih re­či je odo­ma­će­na i ak­tiv­no ži­vi u srp­skom je­zi­ku. Da bi­smo pro­ve­ri­li ak­tu­el­nost tur­ci­za­ma u sa­vre­me­nom stan­dard­nom je­zi­ku, tur­ci­zme iz Reč­ni­ka srp­sko­ga je­zi­ka Ma­ti­ce srp­ske pro­ve­ri­li smo u Kor­pu­su sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka, ko­ji se iz­ra­đu­je na Ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du pod vođ­stvom prof. dr Du­ška Vi­ta­sa. Sta­ti­stič­ki pre­gled ko­ri­šće­nja tur­ci­za­ma u vi­du opa­da­ju­će li­ste ba­zi­ra­ne na uče­sta­lo­sti ja­vlja­nja re­či pru­žio nam je uvid u to ko­je tur­ci­zme naj­če­šće ko­ri­sti­mo. Kor­pu­sni pri­stup, ko­ji se ina­če pri­me­nju­je, na pri­mer, pri iz­ra­di ve­li­kih opi­snih reč­ni­ka en­gle­skog je­zi­ka u ci­lju pra­će­nja pro­me­na uče­sta­lo­sti i zna­če­nja re­či to­kom vre­me­na i nje­nog ka­sni­jeg sta­tu­snog opi­sa u reč­ni­ku, po­ka­zao se kao do­bra osno­va za do­no­še­nje za­klju­ča­ka u ve­zi sa ak­tu­el­nim sta­tu­som tur­ci­za­ma i nji­ho­vim opi­som. 
Sa naj­ve­ćim bro­jem po­ja­vlji­va­nja u Kor­pu­su iz­dvo­ji­lo se sle­de­ćih de­set re­či: čak, sat, bar/ba­rem, bo­ja, pa­ra, ka­fa, kre­vet, ku­ti­ja, džep, kom­ši­ja. 
Me­đu ime­ni­ca­ma naj­u­po­tre­blja­va­ni­ja je ime­ni­ca sat, a za­tim sle­de bo­ja, pa­ra, ka­fa, kre­vet, ku­ti­ja, džep, kom­ši­ja, kao i ka­pi­ja, še­ćer, ku­la, du­van, ba­šta, ra­ki­ja, za­nat, ba­kar, ma­na, ko­je za­u­zi­ma­ju sle­de­ća me­sta na li­sti. Ve­ći­na ovih re­či ima­ju isto zna­če­nje u tur­skom je­zi­ku i deo su op­šteg lek­sič­kog fon­da tur­skog je­zi­ka. S dru­ge stra­ne, reč du­van (du­han) arap­skog je po­re­kla i odav­no je po­ti­snu­ta reč­ju tütün iz tur­skog je­zi­ka. I dok kre­vet spa­da me­đu de­set naj­u­če­sta­li­jih ime­ni­ca tur­skog po­re­kla u srp­skom je­zi­ku, kre­vet se u sa­vre­me­nom tur­skom je­zi­ku ka­že yatak, a reč ke­re­vet pri­pa­da knji­žev­nom iz­ra­zu i ozna­ča­va dr­ve­nu so­fu, di­van pre­ko ko­jeg se pro­sti­re ma­drac i ko­ji slu­ži za se­de­nje i le­ža­nje.
Reč­ca čak na­la­zi se na pr­vom me­stu li­ste upo­tre­blja­va­nja sa čak (opet se ne mo­že bez čak!) 69.539 po­tvr­da, reč­ca bar/ba­rem na­la­zi se na tre­ćem me­stu, a uz­vik haj­de je na pet­na­e­stom me­stu. Du­bi­na uti­ca­ja tur­sko­ga je­zi­ka na lek­sič­kom ni­vou upra­vo se mo­že sa­gle­da­ti na osno­vu li­ste uče­sta­lo­sti, jer se me­đu dva­de­set naj­če­šće ko­ri­šće­nih tur­ci­za­ma na­la­ze po­me­nu­te dve reč­ce i je­dan uz­vik. Vi­so­ko me­sto na toj li­sti ima­ju i uz­vik bre i ve­znik i reč­ca ama. 
Ono što je ka­rak­te­ri­stič­no u je­zič­kim kon­tak­ti­ma srp­skog i tur­skog je­zi­ka je­ste či­nje­ni­ca da srp­ski je­zik ni­je usvo­jio sa­mo re­či ko­je ozna­ča­va­ju pred­me­te ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re (npr. na­zi­vi za je­la, pi­ća, ode­ću, za­ni­ma­nja, zva­nja, ti­tu­le, in­sti­tu­ci­je, rod­bin­ske od­no­se i sl.), što je i uobi­ča­je­no i oče­ki­va­no u je­zič­kim kon­tak­ti­ma, već i reč­ce, uz­vi­ke i ve­zni­ke. 
Li­sta upo­tre­be do­bi­je­na srav­nji­va­njem gra­đe sa elek­tron­skim kor­pu­som uka­zu­je na uče­sta­lost lek­si­ke i pri­bli­žno sta­nje tur­ci­za­ma u sa­vre­me­nom stan­dard­nom je­zi­ku, ali sva­ka­ko ne pred­sta­vlja ver­nu sli­ku sta­nja u srp­skom je­zi­ku (po­seb­no ne u raz­go­vor­nom srp­skom je­zi­ku, u ko­me ima vi­še tur­ci­za­ma ne­go u knji­žev­nom je­zi­ku).
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU