Od zaborava do ponovnog slavlja

Borci, potomci vojnika i njihovi poštovaoci danas će sa žiteljima prestonice proslaviti 72. godišnjicu oslobađanja Beograda od troipogodišnje okupacije u Drugom svetskom ratu. Dan oslobođenja srpske i tadašnje jugoslovenske prestonice biće obeležen odavanjem počasti i polaganjem venaca na više spomen-obeležja, šetnjom sećanja od „Londona” do Palate „Albanija”, izložbom, dočaravanjem scena borbi i svečanom akademijom.

Ovaj istorijski datum proslavlja se u znak sećanja na borce Narodnooslobodilačke vojske i sovjetske Crvene armije koji su položili živote kako bi od nacista oslobodili Beograd.

U borbama koje su započete nedelju dana pre konačne pobede nad okupatorom, stradalo je blizu 3.000 vojnika NOV-a i 950 crvenoarmejaca, a ranjeno više od 4.000 vojnika. Na Groblju oslobodiocima Beograda sahranjeno 1.386 boraca NOV-a i 711 crvenoarmejaca. Pre podizanja ovog obeležja 20. oktobra 1954, gde su preneti posmrtni ostaci boraca, grobovi su bili raštrkani po Beogradu jer su borbe vođene od Avale do Kalemegdana.

Partizani i Crvena armija 14. oktobra uveče su razvili položaje od desne obale Save do podavalskih sela. Četrnaesti dan oktobra pamti se i po ogromnom otporu okupatora i njegovih saveznika i teškoj borbi na Slaviji. Upravo na ovom trgu susrele su se jedinice NOV-a i crvenoarmejci pre nego što je krenuo prodor ka centru grada. Kod Narodne skupštine bitka je bila na vrhuncu. U pomoć okupatorskim snagama sa istoka je stigla „Smederevska grupacija”. Trebalo je onemogućiti trupe koje dolaze da pomognu opkoljenim nacistima. Kako se nije uspelo u tome, sukobi su nastavljeni do 20. oktobra. Crvenoarmejci koji su poginuli u borbama kod Narodnog pozorišta sahranjeni su pored spomenika knezu Mihailu. Spomenik podignut na tom mestu uklonjen je posle raskola sa Informbiroom.

Pre dve godine, povodom obeležavanja sedam decenija od oslobođenja, „Politika” je ekskluzivno objavila izvode iz dnevnika civila Dragomira Leka, direktora i vlasnika Prometne banke u međuratno doba. U njemu su između ostalog opisani rušenje Pančevačkog mosta, borbe na obalama Dunava, skrivanje civila u podrumu pivare „Bajloni”, borba nacista i partizana u Skadarskoj i konačno oslobađanje.

Početkom ovog veka izgubila se tradicija obeležavanja ovog datuma. Jedan gradski čelnik je 2001. čak isticao kako taj datum nije bio dan oslobođenja, već dan komunističke okupacije. Kakve negativne posledice može imati ovakvo ophođenje prema ovom datumu, svedoči anketa koju je reporter „Politike” sproveo među beogradskim srednjoškolcima i studentima pre nekoliko godina. Na slučajnom uzorku od tridesetak njih, svega četvoro je znalo koji istorijski događaj se obeležava 20. oktobra. Ovo se menja poslednjih nekoliko godina otkako je vraćena proslava ovog datuma koji bi od naredne godine trebalo da postane stalna manifestacija grada.

Palata „Albanija” u crvenom

Palata „Albanija” sinoć je povodom obeležavanja 72 godine od oslobođenja Beograda obasjana crvenom svetlošću i tako će ostati do sutra ujutru. Dekorativno svetlo nekoliko dana krasilo je ovu palatu i pre dve godine povodom obeležavanja 70. godišnjice. Tada je ovo zdanje bilo u nešto drugačijem dekoru – bojama srpske i ruske zastave.

Za vreme Drugog svetskog rata u dnu ovog prvog beogradskog oblakodera bio je bunker u koji su se u toku savezničkog bombardovanja sklanjali oficiri Rajha. U borbama za oslobođenje grada, Sovjeti i partizani su posle nekoliko sati neutralisali Nemce u objektu, a onda je na vrh palate Mladen Petrović postavio zastavu Jugoslavije i potvrdio pobedu nad okupatorom.

Dešavanja:

12 časova – defile od „Londona” do Palate „Albanija”

15 časova – otkrivanje ploča sa nazivima Bulevar maršala Tolbuhina i Ulica generala Ždanova u Novom Beogradu

16 časova – otvaranje izložbe i rekonstrukcija uličnih borbi na platou ispred Skupštine grada

20 časova – svečana akademija u Narodnom pozorištu

Polaganje venaca:

10 časova – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće venac na Spomen-groblje oslobodiocima Beograda i na spomenik Crvenoarmejcu.

10 časova – Stevo Tatalović, član Gradskog veća, položiće venac u Aleji streljanih rodoljuba 1941–1944. na Novom groblju.

11 časova – Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, položiće venac na Spomen-groblju oslobodiocima Beograda 1944. godine

13 časova – Dragomir Petronijević, član Gradskog veća, položiće venac na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali.

Osim predstavnika grada, vence će na obeležja položiti i predstavnici Ministarstva odbrane, SUBNOR-a i  ambasada zemalja pobednica.