Fejsbuk raskol u naučnoj zajednici

Konkurs za naučnoistraživačke projekte koji je vlada poništila u maju jasno je pokazao dubinu podele naučne zajednice. Konkurs je prvo podelio istraživače na one koji su zaposleni na fakultetima i na institutima (zbog razlika u platama i načinu finansiranja), zatim na „prirodnjake” i „društvenjake”, a sada je došlo do raskola u jednoj od tri glavne pokretačke snage svih protesta naučnika – Pokreta „Spasimo nauku”, zbog dileme da li konkurs treba raspisati sada ili za dve godine.

„Kap u punoj čaši” bio je tekst koji je u utorak objavila „Politika” o zahtevu istraživača da se produži finansiranje postojećih projekata još dve godine, što je rezultiralo direktnim raspadom pokreta na dve grupe: „Spasimo nauku” i „Nauka bez cenzure”.

Podsetimo, dan nakon konstituisanja Nacionalnog saveta za nauku koji nije razmatrao raspisivanje novog konkursa, naš list je objavio delove otvorenog pisma koje su Zajednica instituta Srbije (ZIS), Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” poslali premijeru, ministru prosvete, skupštinskom Odboru za obrazovanje i članovima Saveta. Zahtev je bio da se konkurs odloži za još dve godine, a da se do tada zakonski uredi finansiranje, status i kategorizacija naučnika i sastavi registar istraživača.

Kako smo saznali, do problema je došlo jer je otvoreno pismo objavljeno u našem listu, a odjednom je na pomenutom dokumentu postao sporan i potpis Pokreta „Spasimo nauku”. Članovi obe grupe, koji se ne odriču članstva u pokretu, sada lome koplja oko toga ko je u većini: da li oni koji su za to da se konkurs raspiše odmah ili oni koji zahtevaju da se prvo sredi stanje u nauci.

I jedni i drugi tvrde da je ovde samo reč o suprotstavljenim mišljenjima oko konkursa, ali se sada spor poveo i oko toga ko je glavni krivac za raspad. Prst je uperen u dr Milovana Šuvakova, nekadašnjeg pomoćnika Srđana Verbića za visoko obrazovanje, koji je bio osnivač i prvi administrator fejsbuk grupe u leto 2013. godine, iz koje je nastao pokret.

– Rad naše grupe na „Fejsbuku” je blokiran, onemogućena nam je diskusija i postavljanje postova, nismo mogli da pokrenemo nijednu temu, tako da smo bili prinuđeni da rad nastavimo u drugoj grupi u kojoj se mogu demokratski čuti sva mišljenja. Pre toga se razvila živa diskusija oko stavova iznetih u otvorenom pismu Zajednice instituta Srbije i Sindikata nauke. Velika većina članova je bila protiv raspisivanja konkursa pod ovakvim uslovima, samo je troje bilo za to da se konkurs raspiše odmah – objašnjava za naš list dr Marijana Petković, inače naučni savetnik Instituta „Vinča”.

Ona je zajedno sa još desetak kolega upravo osnovala fejsbuk grupu „Nauka bez cenzure”, ali objašnjava da su svi oni i dalje članovi pokreta i da se nadaju da će rad prvobitne grupe biti odblokiran i da će se dozvoliti razmena mišljenja.

– To ne znači cepanje pokreta, već da, kao i u svakoj velikoj grupi ljudi, postoje različita mišljenja. Kolega Šuvakov se možda uvredio jer je u grupi bilo mnogo primedbi na rad Ministarstva prosvete, nije napravljen pomak kada je on stigao u Verbićev tim, čak korak unazad, iako je bio jedan od osnivača ove grupe i potpisao zahteve koji su i 2013. i sada isti, osim konkursa, naravno – kaže dr Petković.

I dr Milovan Šuvakov (Institut za fiziku) i dr Vesna Miletić (Stomatološki fakultet) bili su iznenađeni što se „Politika” interesuje za rad jedne fejsbuk grupe. Na naše podsećanje da se oni nikada u javnosti nisu predstavljali na taj način, već kao pokret, da su potpisnici mnogih pisama koji su slati najvišim državnim organima, kao i da su bili učesnici tribina na kojima su sedeli ministar prosvete i potpredsednik SANU, dobili smo sledeće objašnjenje: Pokret „Spasimo nauku” zapravo nikada nije registrovan, nema pečat, niti formalnu organizacionu strukturu i da je funkcionisao kao grupa naučnika koja komunicira putem „Fejsbuka”.

– Prilično je bombastično nazvati ovo raskolom u naučnoj zajednici, ovo čak nije raskol ni u pokretu, već su u pitanju samo različita mišljenja. A da li je u pitanju raskol, za to se obratite zvaničnim institucijama poput ZIS-a, sindikata, SANU, KONUS-a – kratko nam je odgovorila dr Vesna Miletić koja je ostala u prvobitnoj grupi „Spasimo nauku” i koja se u javnosti najčešće oglašavala u ime ovog pokreta.

Dr Šuvakov za „Politiku” daje drugačiju verziju dešavanja u grupi i tvrdi da niko od osoba koje su zadužene za javne nastupe od nastanka pokreta nije ni znao za ono saopštenje koje je navodno potpisao i pokret, uz ZIS i Sindikat nauke. On ističe da jeste bio osnivač fejsbuk grupe kao i Pokreta  „Spasimo nauku”, ali da nije bio aktivan od onog momenta kada je došao u Ministarstvo prosvete. Takođe tvrdi da je on sam napustio grupu baš da ne bi bio optužen da pokušava da je preuzme i ističe da nije tačno da je bilo koga isključivao ili blokirao teme i brisao diskusiju.

– Nije ovde reč o podeli oko toga kada će biti raspisan konkurs, reč je o mnogo dubljoj podeli: na one koji su za socijalni model finansiranja i smatraju da su bogomdani samo zato što su doktorirali i da zato treba da primaju novac i na one koji su za kompetitivan model, u kojem će se istraživači nagrađivati prema rezultatima. Jesmo mi podeljeni i na prirodnjake i društvenjake i na one sa fakulteta i na one sa instituta, ali u svim grupama ima onih koji su za jedan ili drugi model, nije tu bitno ko je u većini, već šta želimo kao društvo – kaže dr Šuvakov.

Njegov stav je da ne bi bilo dobro da se konkurs produži po četvrti put za dve godine, jer to nije fer prema poreskim obveznicima, na šta se troši 100 miliona evra godišnje, nije fer prema onima koji tek ulaze u nauku, niti prema onima koji žele nešto da menjaju.

– U slučaju ponovnog odlaganja konkursa, to bi značilo da projektni ciklus koji je trebao da traje četiri godine, traje osam, a za to vreme su se razvile mnoge oblasti, u IT, genetici… Mi smo pri tome zakucani sa projektima koji su odobreni još 2009. godine, dok je nauka u svetu daleko napredovala – ističe nekadašnji pomoćnik ministra prosvete i dodaje da su teške kvalifikacije o raskolu naučne zajednice.

Po njegovim rečima, a to je napisao javno i na grupi, pokret nije osnovan da bi se spasli pojedini ili svi naučnici, čime se na neki način bavio sindikat, već da bi se spasla nauka.

– Međutim, vidim da su tokom vremena u grupi postali aktivni pojedinci kojima su prioriteti upravo sindikalni problemi. Lično ne bih imao problem sa ovim da se ova pitanja ne stavljaju ispred pitanja opstanka i kvaliteta same nauke. Pretpostavljam da je to razlog zašto je dobar deo pojedinaca koji su bili aktivni u startu ili napustio grupu ili prestao da bude aktivan – kaže dr Šuvakov.

Suprotan tabor odgovara da nije akademski vređati kolege da su neradnici samo samo zbog toga što traže uspostavljanje pravednih i zakonitih uslova pre objavljivanja konkursa i dodaju da je ovo neočekivana reakcija za nekog ko pretenduje da bude predstavnik šire naučne zajednice.