EU preti Rusiji novim sankcijama

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Šestočasovni razgovori nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Berlinu rezultirali su skromnim napretkom u rešavanju sukoba u Ukrajini i bezmalo nikakvim o pitanju rata u Siriji. Upravo neslaganje s ruskim bombardovanjem u Siriji dovešće, kao sada stvari stoje, do toga lideri Evropske unije na današnjem samitu u Briselu Rusiji zaprete novim sankcijama, ali ovog puta ne zbog Ukrajine, već zbog bombardovanja sirijskog grada Alepa, koje ocenjuju kao ratni zločin.

Na sastanak lidera „normandijske četvorke”, koju čine Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina, Putin je preksinoć stigao sa pola sata zakašnjenja, pri čemu ga je na ulazu u Kancelarijat dočekala Merkelova, dok je nedaleko odatle nekoliko desetina demonstranata protestovalo protiv njegovog dolaska u Berlin i ruskog bombardovanja Alepa. Iako ni nemačka kancelarka, ni ruski predsednik nisu očekivali da u Berlinu bude postignut neki veliki dogovor, ipak su četiri lidera sa svojim šefovima diplomatija i savetnicima uspeli da postignu bar neki dogovor.

Prema rečima ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, dogovoreno je da šefovi diplomatije ovih zemalja do kraja novembra usaglase „mapu puta”, to jest akcioni plan o sprovođenju Minskog sporazuma o prekidu vatre, sklopljenog u februaru 2015. On je dodao i da su se obe strane saglasile da se sa linije fronta u regionu Donbasa na istoku Ukrajine povuku i ukrajinske snage i proruske snage.

Otkad je u beloruskoj prestonici sklopljen sporazum o prekidu vatre u sukobu u kojem je dosad poginulo oko 9.600 ljudi, dve strane izbegavaju da primene dogovoreno pravdajući to redosledom kojim bi trebalo sprovesti političke i vojne poteze. Kijev smatra da je neophodno prvo da se spusti oružje i reše bezbednosni problemi pa tek onda da se pristupi promeni ukrajinskog ustava, lokalnim izborima i davanju autonomije Donbasu. Moskva, pak, smatra da bi redosled poteza trebalo da bude obrnut.

Nemačkim izveštačima nije promakao detalj da je na ovim razgovorima prisustvovao i Putinov lični savetnik za Abhaziju, Južnu Osetiju i Ukrajinu Vladimir Surkov, koji je inače na „crnoj listi” osoba kojima je zabranjen ulazak u EU. Međutim, Surkov je ipak „probio” embargo, jer je za njegov dolazak na tlo EU Berlin tražio i dobio posebno odobrenje Brisela.

„Putin je provokativnim potezom jasno stavio do znanja šta misli o sankcijama. Doveo je sa sobom u Berlin Vladimira Surkova, čoveka kojem je zabranjen ulazak u EU kao deo sankcija koje su 2014. uvedene zbog ukrajinske krize”, ističe komentator dnevnog lista „Velt”.

Ovim je Putin možda hteo da pošalje poruku EU, ali to nije ublažilo stavove Merkelove i Olanda, koji su i posle razgovora o Siriji i dalje isticali mogućnost da Moskvi budu uvedene dodatne sankcije, smatrajući da rusko bombardovanje Alepa predstavlja ratni zločin te da mora da prestane.

„U ime Nemačke sam jasno rekla da međunarodno pravo jasno definiše ratne zločine i da je bombardovanje nehumano. Ono predstavlja strašan problem za ljude”, rekla je Merkelova, koja je rekla da je sa Putinom vođena „veoma jasna i veoma teška debata”, te da EU mora da ima mogućnost da uvede sankcije Rusiji zbog bombardovanja civila u Alepu. „Ne možemo da nemamo mišljenje, ali diskusija bi trebalo da se fokusira na to kako da pomognemo stanovništvu. Govorimo o dosta kriminala, zločina nad civilima. Smišljamo načine kako da pomognemo civilima. Na primer, kako da Međunarodni crveni krst doveze jedan konvoj pomoći. Da postoji bar svetlo na kraju tunela. I kao što je danas zaključeno, Rusija ima mnogo veću odgovornost, koja daleko prevazilazi ovo bombardovanje od prethodnih nekoliko dana.”

Ona je istakla da bez primirja nije moguće razdvojiti civile od terorista, a samo koji sat pre sastanka u Berlinu, ruska vojska je saopštila da će prekid vatre biti produžen sa prvobitnih osam na 11 sati. To su mnogi protumačili kao Putinov znak dobre volje prema pregovaračima, iako sam Putin nije želeo da precizira koliko će trajati obustava bombardovanja.

„Jasno smo izneli nameru da produžimo pauzu dok god je to moguće, u zavisnosti od trenutne situacije na terenu, i da obustavimo naše vazdušne napade”, rekao je Putin o Siriji, dodajući da je „ruski predlog da se pojačaju napori u stvaranju i usvajanju novog ustava, koji će onda biti osnov za vanredne izbore i da se tako pozicioniraju sve strane u sukobu”.

Ocenjujući da ruska „pauza od nekoliko sati nema smisla” jer stanovništvo Alepa ne može da nastavi da živi u tim nepodnošljivim uslovima, Oland je istakao da „može biti korisno sve što može da predstavlja pretnju” Rusiji.

Ipak, nekoliko sati uoči samita lidera EU, koji je počeo sinoć a traje i danas, u briselskim diplomatskim krugovima se moglo saznati da će posle rasprave o odnosima sa Rusijom, „dvadesetosmorica” samo osuditi „napade sirijskog režima i njegovih saveznika, naročito Rusije, na civile u Alepu” i zapretiti novim sankcijama Rusiji, to jest „ako se zlodela nastave, uvođenju sankcija protiv pojedinaca ili organizacija koje podržavaju režim” sirijskog predsednika Bašara el Asada. Sva je prilika da bi ova formulacija mogla da naiđe na podršku svih 28 lidera, budući da su neki koji inače zastupaju ublažavanje sankcija Moskvi, poput slovačkog premijera Roberta Fica, najavili da o ovom pitanju neće ići protiv stava EU. Ipak, osim o sankcijama, lideri EU će razgovarati i o tome kako da ubuduće razvijaju odnose sa Rusijom, između ostalog, u oblasti energetike i suzbijanja terorizma.