​Kad se znoje dlanovi od svirke

Eklektični spoj džeza, balkanskih ritmova i latin-džeza očekuje publiku na otvaranju Beogradskog džez festivala, u Velikoj sali Doma omladine, 26. oktobra. Naš džez pijanista i kompozitor Vlada Maričić će sa svojim kvartetom, koji čine Bata Božanić, Petar Radmilović i Lazar Del Toro Vega, otvoriti 32. festival, u čijem je ponovnom pokretanju, kako ističe u razgovoru za „Politiku”, i sam učestvovao. I danas, kako priča, čuva plakat sa prvog festivala na kome je učestvovao, 1990. godine, gde je njegovo ime tik uz velikane – Dizija Gilespija i Mekoja Tarnera:

– Osamdesetih, kada su se dešavali džem-sešni u Domu omladine, hrabro sam istrčavao kad god se ukazivala prilika da sviram sa strancima. Bili su tu Art Blejki sa svojim „Džez mesindžersima” i druge zvezde. I svi dođu na džem-sešn, kao i naši poput Miše Blama, Laleta Tošića, Miše Krstića... Naši solisti otvore džem-sešn i kada ih stranci čuju kako sviraju, odmah počnu da im se znoje dlanovi, istrčavaju na scenu, i kreće „haos” koji traje do pet ujutru – seća se Maričić, kome će specijalni gost na koncertu biti „Gremijem” ovenčan američki trubač Brajan Linč, čijem je dolasku „kumovao” čuveni novinar „Džez tajmsa”, Tomas Konrad:

– Imao sam sreće da 2008. odem na „Umbrija džez festival”, gde sam se upoznao sa Tomasom, i sećam se da me je tada sumnjičavo upitao da li je bezbedno da dođe u Beograd. Kada je došao prve godine na Beogradski džez festival, oduševio se i od tada svake godine dolazi. Želeo sam da na ovom koncertu imam vrhunskog solistu koji je i značajno ime, i ispostavilo se da Linč može da dođe. Ključ koncerta jeste u tome što on dolazi da svira moj program.

Poslednji album „Magija koja ne prestaje” uradio je prošle godine sa pevačicom Tanjom Jovićević, a želeo je da tom pločom predstavi mešavinu fanka, soula i džeza, koja mu je veoma bliska.

– Od početka karijere sarađivao sam sa Tanjom, ali nikada nismo uradili album. Uglavnom smo po festivalima i klubovima svirali džez, ali želeo sam da uradimo album sa originalnom muzikom. I produkcijski sam na tu ploču najponosniji – kaže Maričić, koji je nedavno obeležio tri decenije karijere, tokom kojih je nastupao, ne samo u zemlji već i na svetskim festivalima, poput „Džezikolors” u Francuskoj.

Sarađivao je i sa inostranim muzičarima, a i danas mu je u fantastičnom sećanju snimanje albuma u Beogradu „Old Dreams & New Friends” sa Alvinom Kvinom i Redžijem Džonsonom, koji je svirao sa Koltrejnom. Ističe sa ponosom i kako je u najgore vreme, 1993. godine, pokrenuo džez festival u rodnom Šapcu:

– Imali smo inflaciju, nemaštinu, sankcije, i u toj situaciji otvaramo džez festival. Neverovatna je bila reakciju ljudi te prve godine, plakali su, ljubili nas... Politika se „umešala” već sledeće godine, i ja sam izašao iz organizacije. A sa drugarima koji su osnovali „Šabac lounsom bluz fest”, pokrenuo sam „Šabac internešnal džez i bluz” festival, koji postoji već 16 godina. Pomogao sam stvaranje još nekih festivala, poput Džez festivala u Inđiji, i uz Mišu Blama, „Džezibara” u Kraljevu – ističe Vlada Maričić, koga posle nastupa U Beogradu očekuju koncerti u Užicu i Šapcu, dok za sledeću godinu najavljuje novi album.

Hrabri Henkok

Jedan od trenutaka koji mu je urezan u sećanju jeste i momenat kada je u Peruđi upoznao Herbija Henkoka:

– Moja generacija dok je muzički stasavala, imala je tri „božanstva koja hodaju zemljom”: Čika Koriju, Herbija Henkoka i Kita Džereta, koji su promenili lice džeza. I pre nekoliko godina na „Umbrija džez festivalu”, kada se Henkok pojavio, pružio sam mu ruku i rekao: „Želim da vam čestitam na hrabrosti”. A on me je upitao na kakvoj hrabrosti? Rekao sam mu: „Vi ste prvi američki muzičar koji je došao u Srbiju da održi koncert posle Nato bombardovanja...” Inteligentno me je pogledao i rekao: „Vi ste bili hrabri jer ste to izdržali, a ja sam samo odsvirao koncert”. Zagrlili smo se i slikali, i to mi je divna uspomena.