Ključ i katanac na krađu poklopaca

Inđija – Preduzeće „Majkić” iz Inđije prijavilo je Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije dva nova industrijska patenta svojih inženjera i majstora. Jedan je mehanizam za sprečavanje krađe poklopaca za šahtove, drugi sklop za sprečavanje krađe rešetke slivnika.

Borba protiv uličnih aramija koji, pod okriljem pomrčine, skidaju teške gusane zatvarače i jutrom ih prodaju kao sirovinu, danas više nije samo usputan posao. Jer Kosta Majkić (31), direktor preduzeća u Sremu, kaže da su još pre nekoliko godina počeli proizvodnju ovih mehanizama i, osluškujući vesti iz belog sveta, već sklopili dva ugovora o isporukama sa kupcima na granici Evrope i Azije.

– U današnjem dobu, pritisnutom nasiljem i terorizmom, odjednom je postalo važno da se potpuno zatvore i obezbede šahtovi i slivnici po ulicama velegrada, da neko ne bi jednostavno spustio eksploziv u taj otvor. Zato smo, na osnovu naših novih tehnoloških rešenja, ugovorili posao s kupcima iz Turske i isporuke teku uobičajenim poslovnim tokom. Već nekoliko godina radimo po tim patentima, a sada smo rešili da ih i pravno zaštitimo – kaže Kosta Majkić za „Politiku”.

On navodi, na primer, da su opštepoznata konstrukcijska rešenja za obezbeđenje od krađe poklopaca kanalizacionih, vodovodnih i ostalih otvora podzemnih instalacija, ali je izrada uglavnom komplikovana a zaštita nesavršena. I dodaje:

– U patentnom spisu kompanije „Sen Žoben pam” iz Francuske, recimo, problem zatvaranja otvora na kolovozu rešava se tako što se stavlja poklopac koji se zaključava. On je pokretan, u okviru: otvara se pomoću jedne od dve šarke, dok je u drugoj šarki postavljen uređaj za zaključavanje. Taj mehanizam prilagođen je za zaključavanje i otključavanje poklopca u otvorenom položaju, s relativnim pomeranjem njegovog zglavka u odgovarajući u okviru, prateći pravac radijalno s osom prve šarke. Ista firma u sledećem patentu rešava sličan problem ali sa zapinjačama koje ulaze jedna u drugu. Obe konstrukcije su glomazne i skupe. U trećem patentnom spisu tog proizvođača poklopac je opremljen bravom sa šipkom i jezičkom postavljenim nasuprot nagnutim površinama, koja omogućava da se poklopac zabravi za ram okna. Zabravljivanje se vrši priručnim alatom ali brava ne obezbeđuje efikasnu zaštitu od krađe a konstrukcija nije jednostavna.

Kako u suštini izgledaju nova rešenja, osmišljena u Inđiji? Najpre, mehanizam za sprečavanja krađe sa šahta čiji poklopac (šaht sa ramom), nov kod proizvođača u Srbiji, košta od 5.205 do 15.406 dinara, zavisno od veličine?

– Suština pronalaska je u tome da je napravljen mehanizam koji može da se ugrađuje na sve vrste poklopaca, pre svega postojeće, starije izrade, koji su inače i najbrojniji. Livnice i proizvođači, prvenstveno u Srbiji ne isporučuju samo poklopac već komplet sa ramom što dodatno uvećava štetu kad dođe do krađe. Na do se nadovežu i troškovi građevinskih radova, asfaltiranja, betoniranja... Naše rešenje zaobilazi sve rečene gubitke, a dodatno štiti imovinu i skupu opremu, bakarne i optičke kablove velikih društava kakvo je „Telekom”.

Izum je postavljen ispod poklopca i nije dostupan kradljivcima koji ne poseduju specijalni ključ. Mehanizam obuhvata dva vijka koji su provučeni kroz otvore na središnjoj osi poklopca. Na vijke su, do glava, navučene opruge koje pritiskaju leptiri, navojno postavljeni i navijaju se sve dok ne postignu visinu položaja do kanala koji je izveden u šahtu ispod rama, na koji se oslanja poklopac. U tom položaju se leptiri osiguravaju navrtkama koje se navijaju na vijke uz same leptire. Leptiri na sebi imaju granične vijke koji se oslanjaju na ram poklopca i sprečavaju zakretanje leptira. Opruge su ovim postupkom dovoljno nategnute. Poklopac se postavlja na šaht a leptiri umeću u kanale ispod rama. Ekscentrični ključ se postavlja u rupe izvedene u glavi vijka i okreće vijak sve dok se ne ostvari odgovarajuća sila u opruzi koja pritiska leptire na kanale, a poklopac na ram. Ovaj postupak se izvodi s oba vijka.

A kako je konstruisan patent „Majkića” koji sprečava krađu rešetke slivnika?

– Smisao tog patenta je da se što jednostavnije i brže zatvori slivnik rešetkom i obezbedi tako da se ne ukrade rešetka, pri čemu se ne bi smanjio kapacitet protoka vode kroz nju i ne bi ometalo postavljanje creva za čišćenje kanalizacije. Ovaj mehanizam zamenjuje ugradnju šarki, pošto se rešetka zaštićena ovim mehanizmom ponaša kao da su ugrađene šarke. Možete podići rešetku, ali je ne možete odneti. Mehanizam se sastoji od lanca, izrađenog od opružnog čelika, u kvalitetu koji nije moguće preseći makazama za armaturu.

Na lanac je, na jednom kraju, zavarena metalna pločica koja se čeličnim čivijama pričvršćuje za rešetku slivnika. Na drugom kraju lanca je takođe zavarena metalna pločica koja se vijkom uvrnutim u čauru – tipl, postavljenom u zidu slivnika, pričvršćuje za zid slivnika. Čivija i vijak se vare za pločice, da bi se onemogućilo skidanje mehanizma.

Do sada, ovo rešenje primenjeno je na više od 100.000 slivničkih rešetki, u Srbiji i ovom delu Starog kontinenta. Preduzeće „Majkić” ovlastilo je advokatsku kancelariju Nenada Aleksića iz Beograda da sprovede postupak zaštite patenata. Tako je, uspešno sproveden postupak dobijanja i međunarodnog patenta za navedena rešenja. „Majkići” su porodični kolektiv izrastao iz zanatske radnje osnovane 1982. godine koja je bila poznata po proizvodnji „tunel guma” i grejača, a pre građanskog rata u SFRJ 90 odsto proizvodnje tog pogona izvoženo je u Sloveniju i Hrvatsku. Danas ima 70 radnika, a glavni programi su izrada sistema protiv krađe struje, vode i gasa.

– Novijih godina ovim mehanizmom štitimo i šahtove toplana, jer se u zimskim mesecima beskućnici nastanjuju u podzemnim kanalima, gde toplovodi visokim temperaturama obezbeđuju siguran boravak do toplijih dana. Nažalost, veliki broj uljeza ne preživi, pa je od značaja da poklopci budu bezbedno zaključani – kazao nam je Kosta Majkić.