Nije herojstvo iz Beograda lepiti etikete

Srpska lista je grupacija koja ne napušta bojno polje kada je najpotrebnija svom narodu. Ova potpuno transformisana struktura političkih predstavnika Srba nije samo dekor u privremenim kosovskim institucijama, kaže u razgovoru za „Politiku” Slavko Simić, šef poslaničkog kluba Srpske liste u parlamentu Kosova koja je zamrzla svoj status u kosovskoj skupštini. On je pre nekoliko dana Ustavnom sudu Kosova predao i srpsku inicijativu za poništavanje zakona o Trepči.

Premijer privremene kosovske vlade Isa Mustafa kaže da se nada pozitivnom odgovoru suda. Koji je smisao podnošenja žalbe koja je, kako izgleda, već osuđena na propast?

U poslednjih 17 godina mi smo kao narod na Kosovu i Metohiji prošli različite faze – od destabilizacije do dezorijentacije, da bismo se našli u jednom momentu i u fazi potpune izolacije. Ta faza nas je najviše koštala, a ignorisali smo je sve do 2012. godine. Imali smo situacija da su i Srbi i Albanci mislili da se problemi i pitanje statusa mogu rešavati jednostrano, a neki Srbi su otišli toliko daleko da su nas vraćali u nerealnu 1995. godinu, a zapravo su realnost bile sve posleratne godine koje su bile najteže godine za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Albanci su bili još nerealniji, smatrajući da se mnogi procesi mogu odvijati preko noći, ubrzanim procedurama, što pokazuje i usvajanje zakona o „Trepči” i zakona o strateškim investicijama. Mnogim odredbama ustava Kosova garantuju se prava, slobode, poštovanje obaveznih načela međunarodnog prava pa onda moramo očekivati da se te odredbe poštuju. Sporni zakoni su prekršili mnoge članove ustava i zbog tog treba očekivati da sud pokaže nepristrasnost i zakone stavi van snage.

Ukoliko Ustavni sud presudi kako očekuju Albanci, koji je dalji potez Srpske?
Pre svega ne treba biti pesimista. U ovom slučaju treba biti mudar i donositi dalje odluke jedinstveno i hladne glave. Najvažnije je da se ne dramatizuje celokupna situacija nakon bilo kakve odluke. Nismo u situaciji da imamo mnogo mogućnosti, ali možemo da insistiramo da se i dalje razgovara o „Trepči”. Mnogi su svesni činjenice da je zakon nemoguće sprovesti u opštinama gde se nalaze najveći kapaciteti rude i minerala, prateće infrastrukture, ali i činjenice da je nemoguće menjati etničku organizacionu i radnu strukturu. Zato, posle bilo kakve odluke Ustavnog suda, kroz konstruktivne ideje ćemo tražiti rešenje, ako ne u Briselu, onda kod nas, na našem Kosmetu.

Predstavnici Srpske su zamrzli učešće u kosovskim institucijama posle izglasavanja zakona o „Trepči”. Međutim, viđeni ste u skupštini, a i imate aktivnosti o kojima svakodnevno informišete javnost. Šta to znači? Jeste li zamrzli učešće ili ne?

Javnost treba da zna da su svi poslanici i članovi Vlade svesni težine situacije u kojoj se nalazi naš narod na Kosmetu. Pred nama je borba za očuvanje vitalnih interesa opština sa srpskom većinom. Konkretno, zamrzavanje našeg učešća znači ne davati legitimitet radu institucija i njihovih tela dokle god postoji uporan pokušaj usvajanja zakona koji imaju jednostranu pravnu osnovu i ne davati alibi nijednoj instituciji koja nastoji da nas dovede u položaj potpune obespravljenosti. Ovakvim načinom političkog protesta šaljemo poruku da želimo da budemo saslušani i da se poruke i zahtevi srpske zajednice uvaže i poštuju. Jer, ako ja kao šef parlamentarne grupe govorim u ime tri hiljade rudara i u ime srpske zajednice tražim da se zakon o „Trepči” povuče, a niko ne uvaži vašu poruku i zahtev, onda se zapitate da li ima smisla davati podršku skupštini i skupštinskim odborima.

Kako ocenjujete nedavno istupanje Nemanje Šarovića, poslanika SRS-a, koji je na Skupštinskom odboru za Kosovo i Metohiju rekao da u pravnom sistemu Srbije ne postoji nikakva Srpska lista, pa ste stoga, vi, „Tačijevi Srbi”?

Video sam da je gospodina Šarovića iziritiralo pismo Srpske liste koje sam ja lično napisao. Pismo je pozivalo na odlučnost i zajedničku požrtvovanost u zaštiti srpskog naroda i srpske nacionalne imovine. Ne znam zašto je bio toliko pogođen ovim pismom. A, što se tiče etiketiranja „Tačijevi Srbi” želim i njemu i sličnima da poručim da smo mi istinski kosmetski Srbi, da su na Kosmetu živeli i umirali naši preci i da nikada naši preci, a ni mi nismo bili izdajnici i nismo bili ničiji, do srpski. Ako je izdaja živeti za Srbiju, vekovima na Kosmetu, šta je onda herojstvo? Da nije možda herojstvo stati za govornicom u Beogradu i etiketirati i ponovo seliti Srbe?

Sledeće godine su lokalni i parlamentarni izbori. Kako odgovarate na kritike da ste i vi, kao i prethodne garniture Srba, počev od 2001, bili samo dekor, maska kojom se Kosovo predstavlja kao demokratsko i multietničko društvo?

Nastavićemo da budemo ozbiljan politički činilac koji gradi partnerski odnos sa svim zajednicama i politička grupacija koja ne napušta bojno polje kada smo najpotrebniji svom narodu. Za takve u Srpskoj listi nema mesta. Ranije je neodgovorna grupacija ljudi služila, baš, kao što ste rekli, za dekor i masku.