Ispovest „terorista" iz Srbije

Podgorica – „Policijski saradnik podmetnuo mi je ključeve i telefon ispred ’Delta sitija’ u Podgorici neposredno pred hapšenje, nakon čega je usledilo moje hapšenje”, rekao je bivši šef Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić predsedniku Saveta za građansku kontrolu rada policije Saši Zekoviću.

Savet je objavio izveštaj o poseti pritvorenim licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, koja su dan uoči nedavno održanih izbora u Crnoj Gori optužena da su na teritoriji Crne Gore počinila krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i terorizam.

U izveštaju Saveta navedeno je da je Dikić ispričao kako mu je policijski saradnik podmetnuo ključeve i telefon neposredno pre hapšenja.

„Nakon toga poziv da popijemo rakiju u kuću nisam prihvatio i tako verovatno izbegao mogućnost da budem uhapšen u objektu u kojem je dopremljeno oružje”, navedene su reči Dikića u izveštaju Saveta, uz konstataciju da je „od prvog trenutka insistirao da se uradi detaljan telefonski listing i da mu se omogući poligrafsko testiranje”.

Dikić je kazao da mu je prilikom hapšenja, pošto je vezan, službenik u civilu više puta rekao: „Hoćeš li da te zalepim?!” i da mu nisu saopštena prava, zbog čega nije potpisao dokument koji se na to odnosi. On je kazao i da mu se u istražnom zatvoru ne mogu osigurati uslovi adekvatni njegovom zdravstvenom stanju.

U izveštaju Saveta za građansku kontrolu policije navedeni su razgovori sa optuženima koji svedoče o neprimerenom ponašanju pripadnika policije prema zatvorenicima.

A evo kako su to opisali pritvorenici, to jest kako su njihovi navodi zapisani u izveštaju Saveta za građansku kontrolu policije:

Rukovalac građevinskih mašina iz Šapca N. Đ. (1982) rekao je Zekoviću da nije pružao otpor pri lišavanju slobode, ali ga je policajac udario nekoliko puta, po leđima, dok je stajao okrenut glavom ka zidu.

„Verovatno su imali dojavu da smo naoružani do zuba i bili su grubi. Posle, kad su videli da smo bezopasni, bili su ljubazni i korektni”, kazao je on.

Poljoprivrednik i taksi vozač iz Šapca M. A. (1990) kaže da je policija pri upadu u sobu u motelu „Venecija” bila gruba.

„Naredili su da stanem uza zid. Počeo sam da drhtim jer ne mogu puno da stojim na nogama. Policijac mi je tada prišao i rekao: ’Šta drhtiš, p..., uplašio si se, a?’ Tada me je udario nekoliko puta čizmom u koleno i po listu, gde imam tetovažu, i pesnicom u leđa. Zabolelo me je i skoro da sam pao”, ispričao je ovaj pritvorenik predstavniku Saveta za građansku kontrolu policije.

Građevinski radnik I. M. (1980) iz Šapca nema ličnih primedbi na postupanje policije, ali je „čuo udarce kada su policajci udarali druge u sobi”, dok njegov sugrađanin A. Č. (1983), zaposlen kao vozač saniteta u Opštoj bolnici, ističe da je u Crnu Goru došao iz verskih razloga.

„Slobode sam lišen u motelu ’Venecija’. Upala je policija, tražila je oružje. Neke od nas su bacili na pod i vezali. Pre nego sam vezan udarili su me pendrekom po leđima. Nisam pružao otpor. Samo smo odgovarali na njihova pitanja. Policajac koji je stajao iznad mene udario me je pištoljem u lice.” Predstavniku Saveta za građansku kontrolu policije je saopštio da štrajkuje glađu i da je odbio infuziju.

U istom hotelu slobode je lišen muzičar gitarista, Šapčanin S. Ć. (1979), koji je posvedočio sledeće:

„Policija me pritisla uz zid i vezali ruke. Vikali su: ’Gde je oružje, gde je oružje?!’ i ’Zapamtićete vi Crnu Goru!’ Ne znam čime, nisam smeo da gledam drugde sem u zid, ali udarili su me nekoliko puta, mislim ukupno tri, po glavi. Momka pored mene, Miloša Aćimovića, maltretirali su zbog tetovaže. Udarali su ga. Čuo sam i druge udarce i jauke. Kada su pretresli naše stvari i sobu potpuno su se promenili. Šalili su se sa nama. Mom bratu od ujaka Ivici su rekli: ’Ivice, sad će ti doći Marica.’”

Keramičar iz Šapca P. A. (1977) pri lišavanju slobode spavao je, sa još tri cimera, u motelu „Venecija” i predstavniku Saveta ispričao je sledeće:

„Vikali su: ’Gde je oružje?!’ i bili su grubi. Nisam pružao nikakav otpor. Kad su upali, okrenuli su me licem ka podu, vezali. Tada me je neki policajac pritisnuo čizmom ili kolenom na desnoj strani leđa. Osećao sam pritisak na rebra. Odgovorio sam da nemam oružje. Udarili su me u glavu pištoljem najmanje četiri puta. Nisam se protivio udarcima, već sam bio miran i odgovarao na pitanja. Tužiocu sam se požalio i odmah je naredio da me odvedu u Urgentni centar. Imao sam oguljotine po licu i nosu. Lekaru sam odgovorio na sva pitanja u vezi s povredama. Uneo je to u izveštaj.”