Jevrejski muzej u „srpskom Parizu"

Jedna naizgled obična kuća trenutno u derutnom stanju u Ulici Vlade Jovanovića u Šapcu jeste zapravo jevrejska sinagoga, godinama nažalost zapušteno mesto. Posle raspetljavanja zamršenih vlasničkih odnosa, ova kuća prošle godine dolazi u posed grada Šapca koji ju je otkupio je za šest miliona i tri stotine hiljada dinara.

U „srpskom Parizu”, kako je Šabac nazvao još Feliks Kanic, nema više živih Jevreja. Poslednje dve jevrejske porodice, čiji je predak Haim Avramović, oficir kraljevske vojske, iselile su se iz ovog grada u Izrael početkom raspada SFRJ. Sećanje na znamenite porodice, među kojima su i porodice Vinaver, Davičo, Albahari, Papo, Baruh, Koen, Almuli... kao i na više od 1.200 stradalih Jevreja koji su na početku Drugog svetskog rata Kladovskim transportom dospeli u Šabac i obogatili njegov život i kulturu, obnoviće se pretvaranjem ove sinagoge u Muzej šabačkih Jevreja, kao posebnog odeljenja Narodnog muzeja u Šapcu.

Projekt obnove jevrejske sinagoge dobio je novac na konkursu Ministarstva kulture (devet miliona dinara) pod nazivom „Gradovi u fokusu”.

– Verujemo da je danas, za kulturnu politiku grada veoma važno negovanje kulture sećanja. U tom cilju građanska inicijativa radionica „Kultura sećanja” ima veoma važno mesto u procesu revitalizacije sinagoge. Reč je o radionicama koje organizuje arhitekta Aleksandra Savatić, u kojima učestvuje građanstvo zainteresovano da se upoznaje sa istorijom života i tradicijom Jevreja. Bio nam je u gostima Eliezer Papo, rabin iz Bosne i Hercegovine, najpoznatiji stručnjak za sefardsku kulturu, zatim novinar i istraživač Branimir Gajić koji prikuplja retke fotografije vezane za Drugi svetski rat. On nam je pokazao jedinu fotografiju Jevreja koji čekaju u redu da uđu u objekat na Starom sajmištu. Gostovali su istoričar Branislav Stanković i logoraš i svedok dešavanja u Šapcu iz vremena Drugog svetskog rata gospodin Mile Vujić... Svake godine imamo i hodočasničke grupe, među kojima su potomci preživelih Jevreja iz Kladovskog transporta i koji obilaze mesta sećanja.

Novac koji smo dobili od Ministarstva kulture biće dovoljan za građevinske radove na obnovi sinagoge. Hitno nam je da uradimo krov koji je gotovo potpuno propao. Sinagoga je prostor od 120 kvadrata, sredinom novembra dobijamo izvođača radova, ali predstoji nam i dug proces javnih nabavki – kaže Igor Marsenić, slikar i član Gradskog veća Šapca.

Radionice „Kultura sećanja” su zapravo mesta gde se kreiraju budući sadržaji, predlozi rešenja enterijera Muzeja šabačkih Jevreja.

– Ideja za radionice kulture sećanja stvorila se na jednom skupu kod gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, gde su bili šabački istoričari, umetnici i arhitekte. Tražili smo način da se obeleže mesta stradanja iz prethodnih ratova, a prvenstveno da se osveste tragični događaji koji su se dešavali u našem gradu, s ogromnim brojem nevinih žrtava – kaže Aleksandra Savatić, idejni tvorac radionica „Kultura sećanja”.

Radionice „U susret Muzeju šabačkih Jevreja i Kladovskog transporta” počele su u februaru ove godine. Cilj je bio da se uključe umetnici, dizajneri, arhitekte, inženjeri i stvori idejno rešenje rekonstrukcije same zgrade, a potom i njenog enterijera.

– Budući da sinagoga ima neprocenjivu spomeničku vrednost, želeli smo da objektu vratimo prvobitni izgled koji smo rekonstruisali na osnovu istorijskih fotografija i ostataka na samom objektu. Organizacija unutrašnjeg prostora je usklađena sa savremenim potrebama muzeja, uz poštovanje značaja objekta i osnovnih pravila sefardske sinagoge – dodaje Aleksandra Savatić.

Od momenta kada je prošle godine Grad kupio zgradu sinagoge, urađena je kompletna građevinsko-planska dokumentacija, prikupljeni su istorijski dokumenti i materijalni artefakti jevrejske kulture, osmišljen je dizajn enterijera u kome će se naći i Tora, na mestu koje joj pripada.

Obnova šabačke sinagoge je samo jedna od celina veoma inventivnog projekta nazvanog „EUreka” koji je Grad Šabac predložio Ministarstvu kulture na konkursu „Gradovi u fokusu”.

– Šabac, „srpski Pariz”, ali i „srpski Verden”, jeste kapija na koju je Evropa, krajem 19. i početkom 20. veka, ulazila u Srbiju. To je grad iz kojeg su žene prvi put odlazile same na studije, grad iz koga je potekla prva srpska lekarka Draga Ljočić... Šabac je u to vreme bio ono što bismo danas nazvali „Smart Location” – mali Pariz, grad svetlosti, umetnosti, nauke i najmodernijih tekovina društva.

Naziv „EUreka” ima višeslojno značenje. Ukazuje na evropsku dimenziju geografskog položaja grada, ali i na njegov duh. Projekat podrazumeva da grad izlazi na reku, na Savu koja spaja Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju, pa se preko reke i Šabac spaja sa regionom. Sava je bila kao neki primordijalni vaj-faj, omogućavala razmenu informacija – i aploud i daunlod. Šabac želi da se ponovo pozicionira kao grad inovacija. Dakle, Sava, evropska reka, preko koje inovacije stižu u grad=EUreka – objašnjava Marsenić.

„EUreka” sadrži i predlog pretvaranja zgrade MUP-a u centar urbane kulture. Ova zapuštena zgrada nalazi se takođe uz reku, a ideja je da se pretvori u centar kreativnih sadržaja, odnosno prostor u kome će se stvarati i sprovoditi nove ideje u oblasti kreativne industrije. Bilo bi to mesto u kome bi mladi stvaraoci u oblasti dizajna, umetnosti, arhitekture, tehnologije i socijalnog preduzetništva imali priliku da uče i stvaraju, da se povezuju i rastu u jednu zajednicu koja bi inspirisala stanovništvo celog grada.

Kreativna ekipa okupljena oko projekta „EUreka” osmislila je između ostalog i da se gradski prostori oplemene savremenom skulpturom.

Ideje koje imaju sluha za savremeno stvaralaštvo ostale su ovog puta bez finansijske podrške. Ulaganje u projekte koji nose odrednicu „savremeno” i dalje se kod nas doživljava kao rizik, često bez postojanja svesti da je dobra procena vrednosti ovakvih ideja rizik isplativ na duže staze.