Uzbuna NATO-a zbog „Kuznjecova" pred Španijom

Posle velikog pritiska NATO-a i Velike Britanije kome je bio izložen Madrid zbog odluke da dozvoli ruskoj flotili da napuni gorivo i nabavi ostale potrepštine u španskoj severnoafričkoj enklavi Seuti, Rusi su povukli zahtev i odustali od toga da u toj luci pristanu njihovi brodovi na putu ka istočnom Sredozemlju.

Povlačenjem zahteva za dozvolu točenja goriva ruskim brodovima koje predvodi nosač aviona „Admiral Kuznjecov” Rusija je razrešila situaciju u kojoj se od Španije, kao članice NATO-a, očekivalo da ne odobri pristajanje brodova, čime je „spasla obraz” i Moskvi i Madridu.

Velika Britanija i NATO-a su izvršili snažan pritisak na Španiju zbog toga što uopšte razmatra mogućnost da dozvoli ruskim ratnim brodovima koji plove ka Sredozemnom moru da pristanu u ovu luku.

Španski list „Pais” je u utorak kasno naveče objavio da špansko ministarstvo spoljnih poslova razmatra dozvolu izdatu ruskoj flotili o zaustavljanju u Seuti. Izdavanje ovakve dozvole, zbog koje su reagovali britanska premijerka Tereza Mej, kao i šef NATO-a Jens Stoltenberg, ne bi se dogodilo prvi put.

Krajem avgusta Španija je ruskoj podmornici „Novorosijsk” dozvolila da dopuni gorivo i tada je izazvala veliko negodovanje Velike Britanije. Ovaj španski list je podsetio da je vlada u Madridu od 2011. godine takve dozvole izdala za 60 ruskih brodova, „koji ostavljaju ogroman profit lokalnoj ekonomiji”.

Portparolka britanske premijerke Tereze Mej je navela da London pažljivo prati situaciju i da je premijerka jasno stavila do znanja da Britanija želi da radi sa drugim partnerima kako bi se povećao pritisak na Rusiju da prestane da bombarduje Alepo.

Prethodno je britanski ministar odbrane Majkl Falon rekao da bi Britanci bili veoma zabrinuti „ukoliko bi bilo koja članica NATO-a pomislila da pomogne ruskim nosačima koji bi na kraju mogli da bombarduju sirijske civile”. Falon je upotrebio istu formulaciju kao i glavnokomandujući NATO-a Jens Stoltenberg prethodnog dana da bi ratni brodovi koji idu ka Siriji „mogli da budu iskorišćeni za napade na civile u Alepu”.

Stoltenberg je upozorio Madrid da bi trebalo da razmisli o svojim postupcima i dodao da bi „svaka zemlja trebalo sama da odluči da li bi ti brodovi trebalo da dobiju namirnice i gorivo u različitim lukama na putu ka istočnom Sredozemlju”.

Ruski dnevnik „Izvestija” je, samo dan pošto je objavljeno da u Norvešku, pored teškog naoružanja koje je već smešteno u pećine u centralnom delu zemlje, stiže 330 američkih marinaca – potvrdio da dva manja broda sa raketama dugog dometa plove ka Baltičkom moru kako bi pojačali odbranu Kalinjingrada, najzapadnije ruske teritorije, gde je smešten raketni sistem S-300 i projektili koji mogu poneti i nuklearne bojeve glave.

Istovremeno, francuski predsednik Fransoa Oland doneo je odluku da produži misiju nosača aviona „Šarl de Gol” u istočnom delu Mediterana do sredine decembra kako bi pomogli ofanzivu protiv ID u iračkom gradu Mosulu.