Afrika okreće leđa „pravdi belog čoveka"

Tri afričke države, Burundi, Južnoafrička Republika i Gambija, odlučile su da ugase članstvo u Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), nezadovoljne načinom na koji pravdu sprovodi ta institucija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Hagu od 2002. godine.

Od 2002. godine MKS je otvorio deset zvaničnih istraga, od kojih se devet odnosi na slučajeve u Africi. Tu je i jedanaest „preliminarnih” istraga – četiri su za „metu” uzele osobe iz Afrike. U svim tim istragama podignuto je 39 optužnica, a sve odreda adresirane su Afrikancima.

„Iako se zove Međunarodni krivični sud, to je u stvari sud bledolikih (pogrdan naziv za belce, prim. a) za progon i ponižavanje obojenih ljudi, posebno Afrikanaca. Ima najmanje 30 država Zapada koje su počinile zastrašujuće ratne zločine protiv nezavisnih suverenih država i njihovih građana od osnivanja tog suda, i nijedan ratni kriminalac sa Zapada nije procesuiran. Zašto Toni Bler nije izveden pred MKS zbog rata u Iraku? Zašto MKS nije odgovorio na zahtev Gambije da procesuira Evropsku uniju zbog smrti hiljada afričkih migranata na Mediteranu”, pitao je Šerif Bodžang, ministar informisanja Gambije, u utorak uveče u emisiji državne televizije kada je vest o napuštanju MKS-a i objavljena.

Koliko sedmicu ranije, Južnoafrička Republika postala je prva država suosnivač MKS-a koja je zvaničnim putem obavestila UN o sopstvenom ispisu iz članstva u sudu. Za njega se svesrdno borio legendarni Nelson Mandela, prvi demokratski izabrani predsednik JAR.

Haški sud razgnevio je Pretoriju juna 2015. godine kada je od vlade Džejkoba Zume zatražio da uhapsi sudanskog lidera Omara el Bašira, pristiglog u Johanezburg na samit Afričke unije.

Umesto da ispoštuje zahtev MKS-a, kabinet Džejkoba Zume odlučio je da Baširu „otvori nebo” i omogući hitro povlačenje u Kartum, pre dolaska snaga za hapšenje i slanje u Hag.

Pretorija je potom pretrpela vrlo oštru kritiku domaće i međunarodne javnosti, koju nije zaboravila. Krajem 2015. godine JAR je predložio Afričkoj uniji da otvori ozbiljnu debatu o smislu članstva u MKS-u, čije se „viđenje pravde razlikuje od našeg”, poručio je predsednik JAR Džejkob Zuma.

Što se Burundija tiče, režim u Budžunburi je 12. oktobra zaključio da mu usluge MKS-a nisu neophodne, i to nakon kontroverzne treće izborne pobede šefa države Pijera Nukurunzize.

Odluka Budžunbure, Pretorije i Bandžula da okrenu leđa Hagu podelila je Afriku. Sa jedne strane, Bocuana izražava „žaljenje” zbog istupanja zemlje Rta dobre nade iz MKS-a, a Malavi smatra da Afrika sebi ne može dozvoliti da bude mimo jurisdikcije MKS-a. Sa druge strane, Uganda smatra da je sezona isplovljavanja iz haške luke pravde tek počela, budući da je ta institucija „beskorisna”, ocenjuje Joveri Museveni, šef te istočnoafričke države.

Dalje članstvo država Crnog kontinenta u sastavu MKS-a biće „vruća tema” sledećeg zasedanja Afričke unije u januaru, procenjuje zvanična Kampala. Ranije ove godine, Namibija i Kenija najavile su da će „nakon izvesnih tehničkih priprema” istupiti iz jedinog međunarodnog suda koji procesuira optužbe za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

U prvim međunarodnim reakcijama, senegalski ministar pravde Sidiki Kaba, inače šef Upravnog tela MKS-a, povodom otpozdrava tri afričke države Haškom sudu istakao je da zna za „optužbe o dvokolosečnoj pravdi, selektivnoj pravdi i pravdi za belog čoveka”. Ipak, dodao je Kaba, „afričke države su same izabrale da pojedine sporove iznesu pred MKS”.

Inače, u sastavu MKS-a do juče su bile 124 države, među njima najbrojniji regionalni blok čine zemlje Afrike (sada 31).

SAD, Kina, Rusija, Indija, Izrael, Sudan... nisu pristupili Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

Odluka Afrikanaca da počnu sa povlačenjem iz Haga juče je daleko odjeknula.

„Zašto bi Rusija, Gruzija ili Izrael sarađivali sa MKS-om kada države članice opstruiraju njegove istrage ili se povlače”, pitao se juče „Džeruzalem post”.

U međuvremenu, Kina je izrazila poštovanje odluka niza afričkih država iz Haškog suda: zvanični Peking istovremeno je insistirao da „MKS mora poštovati suverenitet pojedinačnih država i druge principe međunarodnog prava”, preneo je AFP. Bivši glavni tužilac MKS-a, argentinski pravnik Luis Moreno Okampo, kritikovao je lidere Burundija i JAR da su odlukom o napuštanju zajednice država članica MKS-a otvorile prostor za „činjenje genocida”. Po proceni Okampa: „haos, i novi afrički rat su na pomolu”.