Dačićevo evrousporavanje

Sve je počelo kad je Marko Đurić optužio Brisel da Srbiji postavlja ultimatum za „Trepču”. A onda je Ivica Dačić dosolio retoriku na račun EU. „Bolje da ne budu otvorena poglavlja u pregovorima nego da budu narušeni nacionalni interesi”, izjavio je šef diplomatije aludirajući na zahteve da Beograd na putu evrointegracija uredi odnose s Kosovom i Rusijom. Najzad, svoje zapažanje da Srbija nije vreća za udaranje, Dačić je juče u parlamentu dopunio poentom da Beograd ne žrtvuje evropski put, „ali ga namerno usporavamo”, jer „ne moramo po svaku cenu da otvorimo neka poglavlja ako je uslov da damo ’Telekomovu’ imovinu na Kosmetu”.

Ovakve Dačićeve izjave verovatno više prijaju uhu evroskeptika iz Dveri, SRS i DSS-a, ali istovremeno  brinu one poslanike proevropske opozicije poput Liberalno-demokratske partije, koji se pitaju da li će se usporavanje evrointegracija pretvoriti u njihovo napuštanje.

Marinika Tepić, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, smatra da se formalno niko neće usuditi da odustane od evropskog puta, a Dačićeve izjave ocenjuje kao sticanje političkih poena.

„Ne zaboravite da se bližimo predsedničkim izborima. Opet, sve i da neko odluči da se i zvanično odustane od evrointegracija, mi moramo da sprovedemo reforme koje smo zadali sebi kao domaći zadatak. Ako odustanemo, to znači da nećemo da živimo u pravnoj državi”, navodi ona za naš list.

Slično njoj, i Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima s EU, juče je izjavila da niko ne odustaje od evropskog puta kao „strateškog opredeljenja države i društva”. Ipak, ona je dodala da se nijedna država nije susrela sa ovakvim načinom pregovaranja, kao i da je Srbija „veoma nezadovoljna ocenom i procenom” briselskog dijaloga, pripisujući zasluge za napredak tih razgovora Beogradu.

„Priština nema takvu vrstu interesa, jer je SSP potpisan, što oni smatraju malim korakom na putu ka EU. Zato ćete nam dopustiti da budemo malo frustrirani i iznervirani jer smatramo da zaslužujemo otvaranje poglavlja”, rekla je ona na panelu „Evropa u krizi – šta dalje”, a prenosi Tanjug.

Kad je šef Kancelarije za KiM upotrebio reč „ultimatum”, premijer Aleksandar Vučić udelio mu je verbalnu packu. Dačića zbog vreće još nije ukorio, bar ne javno. A morao bi, sudeći po mišljenju predsednika Aktivne Srbije Dušana Janjića, koji izjave šefa diplomatije vidi kao pritisak na svog nadređenog iz vlade.

„Vučić je zakoračio prema vladavini prava i onima koji bi trebalo da stradaju u obračunu s mafijom i vezama političara i kriminala – to ne odgovara”, tvrdi Janjić, koji smatra i da „ljudi poput Dačića ili Tomislava Nikolića ne razumeju evropske integracije, niti su ih ikada iskreno želeli”. Zbog toga, dodaje, oni na Evropu gledaju lukrativno.

Janjić podseća da je Dačić je potpisao sporazum s Tačijem, čime se svojevremeno samokandidovao za Nobelovu nagradu. „A sad hoće da se izvuče pričom o ultimatumu, iako se zna da je uslovljavanje kategorija koja je prihvaćena pregovaračkim okvirom. Najzad, šta je ovde konkretno ultimatum? Pa ono što je Dačić potpisao 2013. jer je hteo Nobela”, ocenjuje Janjić.

To što Beograd ima drugačije kriterijume nego neke druge zemlje, prema mišljenju Marinike Tepić, sasvim je očekivano jer „niko nema takvu hipoteku ratova devedesetih kao Srbija”.

„Uostalom, zbog toga je i bilo potrebno okončanje saradnje s Hagom, kao dodatni kriterijum za nas, na čemu su radile sve vlade od 2000, pa i one koje su imale podršku Dačića i SPS-a”, ističe Tepićeva, dodajući da u sopstvenim redovnim kontaktima sa ambasadorima i parlamentarnim delegacijama nije osetila „nijednu zadršku” s njihove strane.

Da li  aktuelna vlast na ovaj način koristi krizu u EU i daju izjave koje ih, s obzirom na porast evroskepticizma u Srbiji, neće mnogo koštati kad se prevedu u glasove? Ako je tako, prema Janjićevom mišljenju, reč je o zabludi.

„Pogrešna je procena da je s ’bregzitom’ Evropa umrla i da neko hoće da preuzme i finansira Srbiju, bilo da je to ruski car, bilo NATO. Postojala je Evropska zajednica, sad imamo EU, a u budućnosti će biti neka

zajednica evropskih država ili konfederacija regija.  Evropa je definitivno jedno podtržište, i to se neće promeniti u globalnom sistemu, a Srbija mora da bude deo toga. A vlast treba da odgovori u koju će regiju u tom slučaju naša zemlja dospeti”, zaključuje Janjić.

Da otvaranje daljih poglavlja zavisi od dijaloga Beograda i Prištine, juče je podsetila ambasadorka Slovačke, predsedavajuće EU, Dagmar Repčekova, koja međutim smatra da unija ne ucenjuje Srbiju svojim uslovima.

„I dalje imamo vremena. Uvek su vrata malo otvorena”, kazala je Repčekova, a prenosi Tanjug, podsećajući da je 13. decembar poslednji datum za postizanje dogovora o otvaranju poglavlja.

Konstatujući da su poruke zvaničnika uvek upućene „različitim ciljnim grupama”, Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da želi da veruje da Beograd šalje poruku kako ne želi da određene stvari radi pod pritiskom, već uz konsenzus i dogovor. Ona smatra da se kompromis u briselskom dijalogu može naći u komunikaciji na najvišem političkom nivou.