Danas je Školski dan

Danas je na Sajmu knjiga – Školski dan, koji je namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, školskih bibliotekara, studenata i profesora. Izdavači za Školski dan pripremaju raznovrsne programe za mlađe i starije školarce.

Svečano otvaranje je u Hali 2, u 11 časova. Cena ulaznica za kolektivne posete iznosi 150 dinara.

Beogradske izdavačke kuće „Bookland” i „Odiseja” objavljuju, pre svega, knjige za decu i omladinu.

„Bookland” je objavio knjigu „Stubovi srpske duhovnosti”, koju je priredio dr Predrag Jašović.

Ova knjiga je živi dokaz o vrednosti i značaju institucija i ljudi koji su od institucija načinili žive organizme, koji i danas traju, jer predstavljaju nukleus kulturološkog bića srpskog naroda.

U knjizi je obrađeno šest elementarnih institucija, koje čine okosnicu kulturnog, naučnog i intelektualnog bića našeg naroda.

To su SANU, Matica srpska, Beogradski univerzitet, Srpska književna zadruga, Narodno pozorište i Narodna biblioteka Srbije. Knjiga se čita kao zapis o institucijama, njihovoj arhitekturi, intelektualnom sadržaju, istorijatu nastanka i istrajavanja.

Knjigu „Carstvo mudrosti – misli svetskih velikana” priredila je Gordana Maletić. Ona je puna izreka, poslovica i aforizama kao i kraćih odlomaka iz eseja ljudi koji su ostavili traga iza sebe u svetskoj kulturi, umetnosti, nauci i filozofiji.

Čitajući njihove misli dolazimo do saznanja da se o različitim stvarima može govoriti na više načina: „Budi gospodar svojih reči” (Biblijska izreka); „Znanje je moć” (Latinska izreka); „Prijatelje sreća stvara, a nesreća proverava” (Marko Enea Seneka).

Slična je i knjiga „Mudre misli znamenitih Srba”, koju je priredio Milutin Tasić. U knjizi su zastupljeni: Ivo Andrić, patrijarh Pavle, Sveti Sava, Dositej Obradović, Branislav Nušić, Duško Radović, Vuk Karadžić, Desanka Maksimović, Nadežda Petrović, „Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje” (Ivo Andrić); „Nije mi žao što su krali moje ideje, već što nisu imali svoje” (Nikola Tesla); „Kad ima volje – ima i načina” (Borislav Pekić); „Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi” (patrijarh Pavle); „Učen i razuman čovek svagda uči i svagda zna da i dalje malo zna” (Dositej Obradović).

Milutin Đuričković priredio je knjigu „Riznica narodnih verovanja i običaja u Srba”. Vredna pažnje, svakako, je i knjiga Raše Popova „Dete kao zagonetka”. Reč je o svojevrsnom priručniku koji je nastao kroz njegov istraživački rad i plod je višedecenijskog iskustva u radu sa decom, s ciljem da nađe odgovore na brojna pitanja i nedoumice vezane za razvoj ličnosti kod deteta, vaspitanje i odgajanje dece.

U izdavačkoj kući „Odiseja”, posebnu pažnju skreću na knjigu Jasminke Petrović „Hoću kući”, roman za početno čitanje, koji je ilustrovala Ana Petrović. To je priča o dečaku koji je prokrstario svemirom tražeći savršenu porodicu za sebe, isprobavao drugačije roditelje – razigrane i brižne, ozbiljne i, posle raznih zgoda i nezgoda, našao se baš na svojoj planeti, u svojoj sobi, u maminom i tatinom naručju. Kratka poglavlja, krupna slova i obilje ilustracija ohrabruju samostalno čitanje.

„Doktor Proktorova vremeplovna kada”, čiji je autor Ju Nesbe, nastavak je bestselera „Doktor Proktorov prdiprah”. Roman je s norveškog preveo Radoš Kosović, a ilustrovala Ana Petrović. Genijalni doktor Proktor rešio je da se pomoću vremeplovne kade vrati u doba svoje mladosti i povrati davno izgubljenu ljubav – Žilijet Margaren. Međutim, prošlost nije lako promeniti…

Roman Sedžvika Markusa „Krv zimske noći” prevela je s engleskog Hana Gadomski. Roman počinje pričom iz 2073. godine i vraća se u doba vikinških saga, da bi kroz šest kratkih priča ispričao fantastičnu povest o ljubavi Erika i Merl, čije se duše vekovima pronalaze i ponovo tragično gube, kao kralj i kraljica, majka i sin, umetnik i dete, ljubavnici, žrtve vampira...