Likvidacija „Zastave"

Privredni sud u Kragujevcu je 25. oktobra 2016. proglasio bankrot „Zastava automobila”.

U toku je stečajni postupak koji je letos iniciralo Ministarstvo privrede, zbog trajne nesposobnosti plaćanja i višegodišnje blokade računa ovog privrednog subjekta, nastalog u eri samoupravnog socijalizma, u jeku posleratne industrijalizacije zemlje seljaka na brdovitom Balkanu.

Finansijski rezime, iznet ne u sudnici, već u sali Skupštine grada, na prvom poverilačkom ročištu koje je pratilo nekoliko stotina bivših radnika, glasi: ukupan dug je 41 milijarda dinara, a raspoloživi kapital svega 650 miliona.

Proleteri se pitaju je li to sve, ima li njihova stara firma, koja ih je decenijama hranila, još nešto od imovine, gde su pare od prodaje servisa, salona automobila, odmarališta i drugih nepokretnosti zaboravljenih u republikama bivše SFRJ.

Izgleda da knjiga nije zatvorena, biće da će se o „Zastavi” još pisati, sve dok konačno ne bude izbrisana i sa papira, a verovatno i posle toga.

Žilavi organizam, stvoren nadljudskim naporom Prvoslava Rakovića, pod čijom je upravom 1962. pokrenuta industrijska proizvodnja automobila u Srbiji, po svemu sudeći ne umire lako, mada je država rešila da ga upokoji i pošto-poto gurne u zaborav, uprkos živim svedocima koji pamte i pričaju...

Pričaju kako su „Vilisovi” džipovi počeli da se montiraju odmah posle rata, kako je 1954. kupljena licenca od „Fijata” za 350 miliona tadašnjih lira, kako je Raković, bez znanja Tita i partije, otišao u Torino i podigao kredit za početak serijske proizvodnje „fiće”...

Sećaju se zlatnih godina i pričaju o slavi koju je fabrici doneo „stojadin”, najbolji auto Evrope 1970, sa zanosom govore o holivudskoj avanturi „juga” koji je 1986. počeo da se izvozi u SAD...

Kiselo se osmehuju kad ih neko podseti na sankcije iz devedesetih kada su, zarad parčeta hleba, bili prinuđeni da švercuju benzin i cigarete, gorko se sećaju NATO bombardovanja 1999, kada su srušeni ili teško oštećeni najznačajniji pogoni „Zavoda Crvena zastava”...

Nikako ne zaboravljaju ni početak restrukturiranja fabrike 2001, kada je sa posla, u jednom danu, otpušteno 15.000 radnika koji su protestovali sve do 2008, kada je „Fijat” ponovo došao u Kragujevac, a oni se ponadali da će stari prijatelj „Zastave”, u novim pogonima i za novim mašinama, u koje je uloženo 1,3 milijarde evra, zaposliti njihovu decu...

Raković je još sedamdesetih godina prošlog veka govorio da „Zastava”, ukoliko se ne poveže sa nekim jačim partnerom, ne može opstati na tržištu. Danas se, pak, govori o povlačenju „Fijata” iz Srbije, budući da se i ta kompanija teško nosi sa konkurencijom.

„Zastavu” više niko ne može da vrati, o tome ne treba ni razmišljati, ali bi je valjalo bar dostojanstveno ispratiti, da se zna ko joj je časno služio, a ko je očerupao ono što je od nje ostalo.